Jeremija 30

1. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreæi:

2. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev govoreæi: Napiši u knjigu sve reèi koje ti govorih.

3. Jer evo idu dani, govori Gospod, kad æu povratiti roblje naroda svog Izrailja i Judina, govori Gospod, i dovešæu ih natrag u zemlju koju sam dao ocima njihovim, i držaæe je.

4. I ovo su reèi koje reèe Gospod za Izrailja i Judu.

5. Jer ovako veli Gospod: Èusmo viku od prepadanja, straha, a mira nema.

6. Pitajte i vidite, eda li muško radja? Zašto, dakle, vidim gde se svaki èovek drži rukama svojim za bedra svoja kao porodilja i u svih se promenila lica i pobledela?

7. Jaoh! Jer je velik ovaj dan, nije bilo takvog, i vreme je muke Jakovljeve, ipak æe se izbaviti iz nje.

8. Jer u taj dan, govori Gospod nad vojskama, slomiæu jaram njegov s vrata tvog, i sveze tvoje pokidaæu; i neæe ga više tudjini nagoniti da im služi.

9. Nego æe služiti Gospodu Bogu svom i Davidu caru svom, kog æu im podignuti.

10. Ti se dakle ne boj, Jakove slugo moj, govori Gospod, i ne plaši se, Izrailju; jer, evo, ja æu te izbaviti iz daleke zemlje, i seme tvoje iz zemlje ropstva tvog, i Jakov æe se vratiti i poèivati, i biæe miran, i niko ga neæe plašiti.

11. Jer sam ja s tobom, govori Gospod, da te izbavim; i uèiniæu kraj svim narodima, medju koje sam te rasejao, ali tebi neæu uèiniti kraja, nego æu te pokarati s merom, a neæu te ostaviti sa svim bez kara.

12. Jer ovako veli Gospod: Smrtan je polom tvoj i rana tvoja ljuta.

13. Nema nikoga koji bi se primio tvoje stvari da te leèi, nema leka koji bi ti pomogao.

14. Svi koji te ljube zaboraviše te, ne traže te, jer te udarih udarcem neprijateljskim, karom žestokim, za mnoštvo bezakonja tvog, za silne grehe tvoje.

15. Zašto vièeš radi rane svoje, smrtnog bola svog? Za mnoštvo bezakonja tvog, za silne grehe tvoje èinim ti to.

16. Ali svi koji te proždiru, proždreæe se, i neprijatelji tvoji svikoliki otiæi æe u ropstvo, i koji te gaze, biæe pogaženi, i sve koji te plene, daæu ih da se oplene.

17. Jer æu te isceliti, i rane æu ti izleèiti, govori Gospod, jer te zvaše oteranom: Sionom, kog niko ne traži.

18. Ovako veli Gospod: Evo, ja æu povratiti iz ropstva šatore Jakovljeve i smilovaæu se na stanove njegove; i grad æe se sazidati na mestu svom, i dvor æe stajati na svoj naèin.

19. I iz njih æe izlaziti hvale i glas ljudi veselih, jer æu ih umnožiti, i neæe se umanjivati, i uzvisiæu ih, i neæe se poniziti.

20. I sinovi æe njegovi biti kao pre, i zbor æe njegov biti utvrdjen preda mnom, i pohodiæu sve koji mu èine silu.

21. I knez æe njihov biti od njih, i vladalac æe njihov izlaziti isred njih; i daæu mu da pristupa, i pristupaæe k meni; jer ko je taj koji se usudjuje pristupiti k meni? Govori Gospod.

22. I biæete mi narod, i ja æu vam biti Bog.

23. Gle, vihor Gospodnji, gnev, iziæi æe, vihor, koji ne prestaje, pašæe na glavu bezbožnicima.

24. Neæe se povratiti žestoki gnev Gospodnji dokle ne uèini i izvrši šta je naumio u srcu svom; na posletku æete razumeti to.