Jeremija 37

1. Potom carova Sedekija, sin Josijin, mesto Honije, sina Joakimovog, kog postavi carem u zemlji Judinoj Navuhodonosor car vavilonski.

2. Ali ni on ni sluge njegove ni narod zemaljski ne slušahu reèi Gospodnje koje govoraše preko Jeremije proroka.

3. I posla car Sedekija Jeuhala sina Selemijinog, i Sofoniju sina Masijinog sveštenika k Jeremiji proroku, te mu rekoše: Pomoli se za nas Gospodu Bogu našem.

4. I Jeremija idjaše medju narod i još ga ne behu metnuli u tamnicu.

5. I vojska Faraonova izidje iz Misira, a Haldejci koji bijahu Jerusalim èuvši glas o njoj otidoše od Jerusalima.

6. A reè Gospodnja dodje Jeremiji proroku govoreæi:

7. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ovako recite caru Judinom, koji vas je poslao k meni da me pitate: Evo vojska Faraonova koja podje vama u pomoæ, vratiæe se u svoju zemlju, u Misir.

8. A Haldejci æe opet doæi i opkoliæe taj grad i uzeæe ga i spaliæe ga ognjem.

9. Ovako veli Gospod: Ne varajte se govoreæi: Otiæi æe od nas Haldejci, jer neæe otiæi.

10. I da pobijete svu vojsku haldejsku, koja æe se biti s vama, i da ih ostane nekoliko ranjenika, i oni æe ustati iz svojih šatora i spaliti taj grad ognjem.

11. A kad otide vojska haldejska od Jerusalima radi vojske Faraonove,

12. Izidje Jeremija iz Jerusalima da bi otišao u zemlju Venijaminovu i uklonio se odande medju narod.

13. Ali, kad beše na vratima Venijaminovim, onde beše starešina stražarski po imenu Jereja, sin Selemije sina Ananijinog, te uhvati Jeremiju proroka govoreæi: Ti bežiš ka Haldejcima.

14. A Jeremija reèe: Nije istina, ne bežim ka Haldejcima. Ali ga ne hte slušati, nego uhvati Jereja Jeremiju i odvede ka knezovima.

15. A knezovi se razgneviše na Jeremiju, i izbiše ga, i metnuše ga u tamnicu u kuæi Jonatana pisara, jer od nje behu naèinili tamnicu.

16. A kad Jeremija udje u jamu, u tamnicu, osta onde dugo vremena.

17. Potom posla car Sedekija, te ga izvadi, i upita ga u svojoj kuæi nasamo, i reèe mu govoreæi: Ima li reè od Gospoda? A Jeremija reèe: Ima. Još reèe: Biæeš predan u ruke caru vavilonskom.

18. Po tom reèe Jeremija caru Sedekiji: Šta sam ti skrivio ili slugama tvojim ili tom narodu, te me metnuste u tamnicu?

19. I gde su vaši proroci koji vam prorokuju govoreæi: Neæe doæi car vavilonski na vas ni na ovu zemlju?

20. Sada dakle poslušaj, care gospodaru moj, pusti preda se molbu moju, nemoj me vraæati u kuæu Jonatana pisara, da ne umrem onde.

21. Tada zapovedi car Sedekija da zatvore Jeremiju u trem od tamnice i da mu daju svaki dan po hleb s ulice hlebarske, dokle traje hleba u gradu. Tako sedjaše Jeremija u tremu od tamnice.