Jeremija 43

1. A kad izgovori Jeremija svem narodu sve reèi Gospoda Boga njihovog koje mu Gospod Bog njihov zapovedi za njih, sve te reèi,

2. Tada Azarija, sin Osajin, i Joanan, sin Karijin i svi oni ljudi oholi rekoše Jeremiji govoreæi: Nije istina šta govoriš; nije te poslao Gospod Bog naš da nam kažeš: Ne idite u Misir da se onde stanite.

3. Nego Varuh, sin Nirijin, podgovara te na nas da nas preda u ruke Haldejcima da nas pogube ili da nas presele u Vavilon.

4. I tako Joanan, sin Karijin i sve vojvode i sav narod ne poslušaše glas Gospodnji da ostanu u zemlji Judinoj.

5. Nego Joanan, sin Karijin i sve vojvode uzeše sav ostatak Judin koji se beše vratio da živi u zemlji Judinoj iz svih naroda u koje behu razagnani,

6. Ljude i žene i decu i kæeri careve, i sve duše što beše ostavio Nevuzardan zapovednik stražarski s Godolijom, sinom Ahikama, sina Safanovog, i Jeremiju proroka i Varuha sina Nirijinog,

7. I odoše u zemlju misirsku, jer ne poslušaše glas Gospodnji; i dodjoše do Tafnesa.

8. I dodje reè Gospodnja Jeremiji u Tafnesu govoreæi:

9. Uzmi u ruke velikog kamenja, i pokrij ga kalom u peæi za opeke što je na vratima doma Faraonovog u Tafnesu da vide Judinajci;

10. I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja æu poslati i dovesti Navuhodonosora cara vavilonskog, slugu svog, i metnuæu presto njegov na ovo kamenje koje sakrih, i razapeæe carski šator svoj na njemu.

11. Jer æe doæi i zatrti zemlju misirsku; ko bude za smrt otiæi æe na smrt, ko za ropstvo, u ropstvo, ko za maè, pod maè.

12. I raspaliæu oganj u kuæama bogova misirskih; i popaliæe ih i odvešæe ih u ropstvo, i ogrnuæe se zemljom misirskom kao što se pastir ogræe plaštem svojim, i otiæi æe odande s mirom.

13. I izlomiæe stupove u domu sunèanom što je u zemlji misirskoj, i kuæe bogova misirskih popaliæe ognjem.