Jeremija 38
1. A Sefatija, sin Matanov i Godolija sin Pashorov i Juhal sin Selemijin i Pashor sin Malhijin, èue reèi koje govori Jeremija svemu narodu rekavi:
2. Ovako veli Gospod: Ko ostane u tom gradu, poginuæe od maèa, od gladi ili od pomora; a ko otide ka Haldejcima, ostaæe iv, i dua æe mu njegova biti mesto plena, i biæe iv.
3. Ovako veli Gospod: Doista æe taj grad biti predan u ruke vojsci cara vavilonskog, i uzeæe ga.
4. I rekoe knezovi caru: Da se pogubi taj èovek, jer on oslabljava ruke vojnicima koji ostae u ovom gradu, i ruke svemu narodu govoreæi im takve reèi, jer taj èovek ne trai dobra ovom narodu nego zlo.
5. A car Sedekija reèe: Eto, u vaim je rukama; jer car ne moe nita nasuprot vama.
6. Tada uzee Jeremiju, i bacie ga u jamu Malhije sina Amelehovog, koja bee u tremu od tamnice, i spustie Jeremiju o uima; a u jami ne bee vode, nego glib, i Jeremija se uvali u glib.
7. Ali kad èu Avdemeleh Etiopljanin, dvoranin, koji bee u dvoru carevom, da su metnuli Jeremiju u onu jamu, a car sedjae na vratima Venijaminovim,
8. Izidje Avdemeleh iz dvora carevog i reèe caru govoreæi:
9. Care gospodaru moj, zlo uèinie ti ljudi u svemu to uèinie Jeremiji proroku bacivi ga u jamu, jer bi i onde gde je bio od gladi umro, jer nema vie hleba u gradu.
10. Zato car zapovedi Avdemelehu Etiopljaninu govoreæi: Uzmi odavde trideset ljudi i izvadi Jeremiju proroka iz jame dok nije umro.
11. Tada uze Avdemeleh ljude, i dodje u dom carev pod riznicu, i uze odande iznoenih haljina i starih rita, i spusti ih Jeremiji u jamu o uima.
12. I reèe Avdemeleh Etiopljanin Jeremiji: Podmetni te stare haljine i rite pod pazuha ispod ua. I uèini Jeremija tako.
13. I izvukoe Jeremiju na uima i izvadie ga iz jame; i osta Jeremija u tremu od tamnice.
14. Potom car Sedekija posla po Jeremiju proroka, te ga dovedoe preda nj u treæi ulazak koji bee u domu Gospodnjem; i reèe car Jeremiji: Zapitaæu te neto, nemoj mi zatajiti.
15. A Jeremija reèe Sedekiji: Da ti kaem, neæe li me pogubiti? A da te savetujem, neæe me posluati.
16. Tada se car Sedekija zakle Jeremiji nasamo govoreæi: Tako da je iv Gospod, koji nam je stvorio ovu duu, neæu te pogubiti niti æu te dati u ruke ljudima koji trae duu tvoju.
17. Tada Jeremija reèe Sedekiji: Ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Ako otide ka knezovima cara vavilonskog, iva æe ostati dua tvoja, i grad ovaj neæe izgoreti ognjem, i tako æe ostati u ivotu ti i dom tvoj.
18. Ako li ne otide ka knezovima cara vavilonskog, ovaj æe grad biti predan u ruke Haldejcima, koji æe ga spaliti ognjem, i ti neæe pobeæi iz ruku njihovih.
19. A car Sedekija reèe Jeremiji: Ja se bojim Judinajaca koji su prebegli ka Haldejcima, da me ne predaju u njihove ruke, te æe mi se narugati.
20. A Jeremija reèe: Neæe te predati; posluaj glas Gospodnji, koji ti ja govorim, i dobro æe ti biti i iva æe biti tvoja dua.
21. Ako li neæe da izidje, ovo je ta mi pokaza Gospod:
22. Gle, sve ene koje su ostale u domu cara Judinog, odveæe se ka knezovima cara vavilonskog, i one æe reæi: Nagovorie te i prevarie te prijatelji tvoji; noge ti se uvalie u glib, a oni se povukoe natrag.
23. Sve ene tvoje i sinovi tvoji odveæe se Haldejcima, i ti neæe uteæi iz ruku njihovih; nego æe dopasti u ruke caru vavilonskom, i ovaj æe grad izgoreti ognjem.
24. Tada reèe Sedekija Jeremiji: Niko da ne dozna za te reèi, da ne pogine.
25. Ako li knezovi, èuvi da sam govorio s tobom, dodju k tebi i kau ti: Kai nam ta si govorio caru, nemoj tajiti od nas, pa te neæemo pogubiti, i ta je car tebi govorio?
26. Reci im: Ja pripadoh k caru moleæi se da me ne poalje natrag u dom Jonatanov da umrem onde.
27. I dodjoe svi knezovi k Jeremiji i pitae ga; a on im odgovori sasvim kako mu zapovedi car. I okanie ga se, jer ne doznae nita od toga.
28. A Jeremija osta u tremu od tamnice do dana kad uzee Jerusalim; i on bee onde kad uzee Jerusalim.