Jeremija 24

1. Pokaza mi Gospod, i gle, dve kotarice smokava nameštene pred crkvom Gospodnjom, pošto Navuhodonosor, car vavilonski, zarobi Jehoniju sina Joakimovog cara Judinog, i knezove Judine, i drvodelje i kovaèe iz Jerusalima i odvede ih u Vavilon.

2. U jednoj kotarici behu smokve vrlo dobre, kakve behu rane smokve, a u drugoj kotarici behu vrlo rdjave smokve, koje se ne mogahu jesti, tako behu rdjave.

3. I reèe mi Gospod: Šta vidiš, Jeremija? A ja rekoh: Smokve, jedne dobre smokve, vrlo dobre, a druge rdjave, vrlo rdjave, koje se ne mogu jesti, tako su rdjave.

4. I dodje mi reè Gospodnja govoreæi:

5. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kakve su te smokve dobre, tako æe mi biti dobra radi roblje Judino, koje odaslah iz ovog mesta u zemlju haldejsku.

6. I obratiæu oèi svoje na njih dobra radi, i dovešæu ih opet u ovu zemlju, i sazidaæu ih i neæu ih razoriti, i nasadiæu ih i neæu ih poèupati.

7. Jer æu im dati srce da me poznaju da sam ja Gospod, i biæe mi narod i ja æu im biti Bog, jer æe se obratiti k meni svim srcem svojim.

8. A kakve su te rdjave smokve da se ne mogu jesti, kako su rdjave, takvim æu, veli Gospod, uèiniti Sedekiju cara Judinog i knezove njegove i ostatak Jerusalimljana koji ostaše u ovoj zemlji i koji žive u zemlji misirskoj.

9. Uèiniæu da se potucaju po svim carstvima zemaljskim na zlo, da budu sramota i prièa i rug i uklin po svim mestima, kuda ih raselim.

10. I poslaæu na njih maè, glad i pomor, dokle se ne istrebe sa zemlje, koju sam dao njima i ocima njihovim.