Jeremija 42
1. Po tom dodjoe sve vojvode i Joanan, sin Karijin i Jezanija sin Osajin, i sav narod, malo i veliko.
2. I rekoe Jeremiji proroku: Pusti preda se nau molbu, i pomoli se za nas Gospodu Bogu svom, za sav ovaj ostatak, jer nas je ostalo malo od mnogih, kao to nas oèi tvoje vide,
3. Da bi nam pokazao Gospod Bog tvoj put kojim æemo iæi i ta æemo raditi.
4. A Jeremija prorok reèe im: Posluaæu; evo, pomoliæu se Gospodu Bogu vaem po vaim reèima, i ta vam odgovori Gospod kazaæu vam, neæu vam zatajiti ni reè.
5. A ovo rekoe Jeremiji: Gospod neka nam je svedok, istinit i veran, da æemo èiniti sve to ti Gospod Bog tvoj zapovedi za nas.
6. Bilo dobro ili zlo, posluaæemo reè Gospoda Boga svog ka kome te aljemo, da bi nam dobro bilo kad posluamo glas Gospoda Boga svog.
7. A posle deset dana dodje reè Gospodnja Jeremiji;
8. Te sazva Joanana, sina Karijinog i sve vojvode to behu s njim, i sav narod, malo i veliko,
9. I reèe im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev, ka kome me poslaste da iznesem preda Nj molbu vau:
10. Ako ostanete u ovoj zemlji, sazidaæu vas, i neæu vas razoriti, i nasadiæu vas i neæu vas istrebiti; jer mi je ao sa zla koje sam vam uèinio.
11. Ne bojte se cara vavilonskog, kog se bojite; ne bojte ga se, govori Gospod, jer sam ja s vama da vas saèuvam i da vas izbavim iz njegove ruke.
12. I uèiniæu vam milost da se smiluje na vas, i vrati vas u zemlju vau.
13. Ako li kaete: Neæemo da ostanemo u toj zemlji, ne sluajuæi glas Gospoda Boga svog
14. Govoreæi: Ne, nego idemo u zemlju misirsku, da ne vidimo rat i glas trubni ne èujemo i ne budemo gladni hleba, i onde æemo se naseliti,
15. Onda èujte reè Gospodnju, koji ste ostali od Judina; ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i odete da se naselite onde,
16. Onde æe vas u zemlji misirskoj stignuti maè kog se bojite, i glad, radi koje se brinete, goniæe vas onde u Misiru i onde æete pomreti.
17. I svi ljudi koji su okrenuli lice svoje da idu u Misir da se onde nasele, izginuæe od maèa i od gladi i od pomora, i nijedan ih neæe ostati niti æe koji uteæi od zla koje æu pustiti na njih.
18. Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Kao to se gnev moj i jarost moja izli na stanovnike jerusalimske, tako æe se izliti gnev moj na vas, ako odete u Misir, i biæete uklin i èudo i kletva i rug, i neæete vie videti ovog mesta.
19. Gospod vam govori, ostanci Judini! Ne idite u Misir. Znajte da vam ja svedoèim danas.
20. Jer varaste due svoje kad me poslaste ka Gospodu Bogu svom rekavi: Pomoli se za nas Gospodu Bogu naem, i kako kae Gospod Bog na, javi nam i uèiniæemo.
21. A kad vam javih danas, neæete da posluate glas Gospoda Boga svog niti ita to mi zapovedi za vas.
22. Znajte, dakle, da æete izginuti od maèa i od gladi i od pomora na mestu kuda ste radi otiæi da se stanite.