Knjiga Postanka 50
1. Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujuæi ga.
2. I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima pomau oca njegovog; i lekari pomazae mirisima Izrailja.
3. I navri mu se èetrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje pomau mirisima; i plakae za njim Misirci sedamdeset dana.
4. A kad prodjoe alosni dani, reèe Josif domanjima Faraonovim govoreæi: Ako sam naao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:
5. Otac me je moj zakleo govoreæi: Evo, ja æu skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle æu opet doæi.
6. A Faraon mu reèe: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.
7. I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim podjoe sve sluge Faraonove, stareine od doma njegovog i sve stareine od zemlje misirske.
8. I sav dom Josifov i braæa njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostavie u zemlji gesemskoj.
9. A podje s njim kola i konjanika toliko da bee vojska vrlo velika.
10. A kad dodjoe na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plakae onde mnogo i vrlo tuno; i Josif uèini alost za ocem svojim za sedam dana.
11. A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad videe plaè na gumnu Atadovom, rekoe: U velikoj su alosti Misirci. Zato prozvae ono mesto s one strane Jordana alost misirska.
12. I uèinie mu sinovi njegovi kako im bee zapovedio.
13. Odnesoe ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogreboe ga u peæini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.
14. I pogrebavi oca svog vrati se Josif u Misir i braæa njegova i svi koji behu izali s njim da pogrebu oca njegovog.
15. A braæa Josifova videæi gde im otac umre, rekoe: Moe biti da se Josif srdi na nas, pa æe nam se osvetiti za sve zlo to mu uèinismo.
16. Zato poruèie Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i reèe:
17. Ovako kaite Josifu: Molim te, oprosti braæi svojoj bezakonje i greh, to ti pakostie; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to rekoe.
18. Posle dodjoe i braæa njegova i padoe pred njim i rekoe: Evo smo sluge tvoje.
19. A Josif im reèe: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?
20. Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da uèini ta se danas zbiva, da se saèuva u ivotu mnogi narod.
21. Ne bojte se dakle; ja æu hraniti vas i vau decu. Tako ih utei i oslobodi.
22. Tako ivljae Josif u Misiru s domom oca svog, i poive sto i deset godina.
23. I vide Josif sinove Jefremove do treæeg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodie se i odrastoe na kolenima Josifovim.
24. I reèe Josif braæi svojoj: Ja æu skoro umreti; ali æe vas zacelo Bog pohoditi, i izveæe vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.
25. I zakle Josif sinove Izrailjeve i reèe: Zaista æe vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.
26. Potom umre Josif, a bee mu sto i deset godina; i pomazavi ga mirisima metnue ga u kovèeg u Misiru.