Knjiga Postanka 20
1. A Avram otide odande na jug, i stani se izmedju Kadisa i Sura; i ivee kao doljak u Geraru.
2. I govorae za enu svoju Saru: Sestra mi je. A car gerarski Avimeleh posla te uze Saru.
3. Ali dodje Bog Avimelehu noæu u snu, i reèe mu: Gle, poginuæe sa ene koju si uzeo, jer ima mua.
4. A Avimeleh ne bee se nje dotakao, i zato reèe: Gospode, eda li æe i pravedan narod pogubiti?
5. Nije li mi sam kazao: Sestra mi je? A i ona sama kaza: Brat mi je. Uèinio sam u èistoti srca svog i u pravdi ruku svojih.
6. Tada mu reèe Bog u snu: Znam da si uèinio u èistoti srca svog, zato te saèuvah da mi ne sagrei, i ne dadoh da je se dotakne.
7. A sada vrati èoveku enu njegovu, jer je prorok, i moliæe se za te, te æe ostati iv. Ako li ne vrati, znaj da æe umreti ti i svi tvoji.
8. I ujutru rano usta Avimeleh, i sazva sve sluge svoje, i kaza im sve ovo da èuju. I uplaie se ljudi veoma.
9. Tada Avimeleh dozva Avrama i reèe mu: ta si nam uèinio? ta li sam ti zgreio, te navuèe na me i na carstvo moje toliko zlo? Uèinio si mi ta ne valja èiniti.
10. I jo reèe Avimeleh Avramu: ta ti je bilo, te si to uèinio?
11. A Avram odgovori: Govorih: jamaèno nema straha Bojeg u ovom mestu, pa æe me ubiti radi ene moje.
12. A upravo i jeste mi sestra, kæi oca mog; ali nije kæi moje matere, pa podje za me.
13. A kad me Bog izvede iz doma oca mog, ja joj rekoh: Uèini dobro, i kai za me gde god dodjemo: Brat mi je.
14. Tada Avimeleh uze ovaca i goveda i sluga i slukinja, te dade Avramu, i vrati mu Saru enu njegovu.
15. I reèe Avimeleh Avramu: Evo, zemlja ti je moja otvorena, ivi slobodno gde ti je volja.
16. A Sari reèe: Evo dao sam tvom bratu hiljadu srebrnika; gle, on ti je oèima pokrivalo pred svima koji budu s tobom; i to sve da ti je za nauku.
17. I Avram se pomoli Bogu, i isceli Bog Avimeleha i enu njegovu i slukinje njegove, te radjahu.
18. Jer Gospod bee sasvim zatvorio svaku matericu u domu Avimelehovom radi Sare ene Avramove.