Knjiga Postanka 23
1. A poive Sara sto i dvadeset i sedam godina; to su godine veka Sarinog;
2. I umre Sara u Kirijat-Arvi, a to je Hevron, u zemlji hananskoj. I dodje Avram da oali Saru i oplaèe.
3. A kad usta Avram od mrtvaca svog, reèe sinovima Hetovim govoreæi:
4. Stranac sam i doljak kod vas; dajte mi da imam grob kod vas da pogrebem mrtvaca svog ispred oèiju svojih.
5. A sinovi Hetovi odgovorie Avramu govoreæi mu:
6. Èuj nas, gospodaru; ti si knez od Boga medju nama; u najboljem grobu naem pogrebi mrtvaca svog; niko izmedju nas neæe ti zatvoriti grob svoj da ne pogrebe mrtvaca svog.
7. Tada usta Avram i pokloni se narodu zemlje one, sinovima Hetovim;
8. I reèe im govoreæi: Ako hoæete da pogrebem mrtvaca svog ispred oèiju svojih, posluajte me, i govorite za mene Efronu sinu Sarovom,
9. Neka mi da peæinu u Makpeli, koja je nakraj njive njegove; za novce neka mi je da medju vama koliko vredi, da imam grob.
10. A Efron sedjae usred sinova Hetovih. Pa reèe Efron Hetejin Avramu pred sinovima Hetovim, koji sluahu, pred svim koji ulaahu na vrata grada njegovog, govoreæi:
11. Ne, gospodaru; èuj me: poklanjam ti njivu, i peæinu kod nje poklanjam ti: pred sinovima naroda svog poklanjam ti je, pogrebi mrtvaca svog.
12. A Avram se pokloni narodu zemlje one,
13. I reèe Efronu pred narodom zemlje one govoreæi: Ako si voljan èuj me; da ti dam ta vredi njiva, uzmi od mene, pa æu onda pogrepsti mrtvaca svog onde.
14. A Efron odgovori Avramu govoreæi mu:
15. Gospodaru, èuj me; zemlja vredi èetiri stotine sikala srebra izmedju mene i tebe; ta je to? Samo ti pogrebi mrtvaca svog.
16. A Avram èuvi Efrona izmeri mu srebro, koje reèe pred sinovima Hetovim, èetiri stotine sikala srebra, kako su ili medju trgovcima.
17. I njiva Efronova u Makpeli prema Mamriji, njiva s peæinom koja je na njoj, i sva drveta na njivi i po medji njenoj unaokolo,
18. Posta Avramova pred sinovima Hetovim, pred svima koji ulaze na vrata grada onog.
19. Potom pogrebe Avram Saru enu svoju u peæini na njivi Makpeli prema Mamriji, a to je Hevron, u zemlji hananskoj.
20. I potvrdie sinovi Hetovi njivu i peæinu na njoj Avramu da ima grob.