Knjiga Postanka 12

1. I reèe Gospod Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju æu ti ja pokazati.

2. I uèiniæu od tebe velik narod, i blagosloviæu te, i ime tvoje proslaviæu, i ti æeš biti blagoslov.

3. Blagosloviæu one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleæu one koji tebe usproklinju; i u tebi æe biti blagoslovena sva plemena na zemlji.

4. Tada podje Avram, kao što mu kaza Gospod, i s njim podje Lot. A beše Avramu sedamdeset i pet godina kad podje iz Harana.

5. I uze Avram Saru ženu svoju i Lota sina brata svog sa svim blagom koje behu stekli i s dušama koje behu dobili u Haranu; i podjoše u zemlju hanansku, i dodjoše u nju.

6. I podje Avram tu zemlju do mesta Sihema i do ravnice moreške; a behu tada Hananeji u toj zemlji.

7. I javi se Gospod Avramu i reèe: Tvom semenu daæu zemlju ovu. I Avram naèini onde žrtvenik Gospodu, koji mu se javio.

8. Posle otide odande na brdo, koje je prema istoku od Vetilja, i onde razape šator svoj, te mu Vetilj beše sa zapada a Gaj s istoka; i onde naèini Gospodu žrtvenik, i prizva ime Gospodnje.

9. Odande otide Avram dalje iduæi na jug.

10. Ali nasta glad u onoj zemlji, te Avram sidje u Misir da se onde skloni; jer glad beše velika u onoj zemlji.

11. A kad se približi da veæ udje u Misir, reèe Sari ženi svojoj: Gle, znam da si žena lepa u licu.

12. Zato kad te vide Misirci reæi æe: Ovo mu je žena. Pa æe me ubiti, a tebe æe ostaviti u životu.

13. Nego hajde kaži da si mi sestra, te æe meni biti dobro tebe radi i ostaæu u životu uz tebe.

14. I kad dodje Avram u Misir, videše Misirci ženu da je vrlo lepa.

15. I videše je knezovi Faraonovi, i hvališe je pred Faraonom. I uzeše je u dvor Faraonov.

16. I on èinjaše dobro Avramu nje radi, te imaše ovaca i goveda i magaraca i sluga i sluškinja i magarica i kamila.

17. Ali Gospod pusti velika zla na Faraona i na dom njegov radi Sare žene Avramove.

18. Tada dozva Faraon Avrama i reèe mu: Šta mi to uèini? Zašto mi nisi kazao da ti je žena?

19. Zašto si kazao: Sestra mi je? Te je uzeh za ženu. Sad eto ti žene, uzmi je, pa idi.

20. I Faraon zapovedi ljudima za nj, te ga ispratiše i ženu njegovu i šta god imaše.