Knjiga Postanka 45
1. Tada Josif ne moguæi se uzdrati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: Izadjite svi napolje. Tako ne osta niko kod njega kad se Josif pokaza braæi svojoj.
2. Pa briznu plakati tako da èue Misirci, èu i dom Faraonov.
3. I reèe Josif braæi svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac jo u ivotu? Ali mu braæa ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoe od njega.
4. A Josif reèe braæi svojoj: Pristupite blie k meni. I pristupie; a on reèe ja sam Josif brat va, kog prodadoste u Misir.
5. A sada nemojte aliti niti se kajati to me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi ivota vaeg.
6. Jer je veæ dve godine dana glad u zemlji, a biæe jo pet godina, gde neæe biti ni oranja ni etve.
7. A Bog me posla pred vama, da vas saèuva na zemlji i da vam izbavi ivot izbavljenjem prevelikim.
8. I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i stareinom nad svom zemljom misirskom.
9. Vratite se bre k ocu mom i kaite mu: Ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.
10. Sedeæe u zemlji gesemskoj i biæe blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i ta je god tvoje.
11. I ja æu te hraniti onde, jer æe jo pet godina biti glad, da ne pogine od gladi ti i dom tvoj i ta je god tvoje.
12. A eto vidite oèima svojim, i brat moj Venijamin svojim oèima, da vam ja iz usta govorim.
13. Kaite ocu mom svu slavu moju u Misiru i ta ste god videli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog.
14. Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovom.
15. I izljubi svu braæu svoju i isplaka se nad njima. Potom se braæa njegova razgovarahu s njim.
16. I èu se glas u kuæi Faraonovoj, i rekoe: Dodjoe braæa Josifu. I milo bi Faraonu i slugama njegovim;
17. I reèe Faraon Josifu: Kai braæi svojoj: Ovako uèinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju hanansku,
18. Pa uzmite oca svog i èeljad svoju, i dodjite k meni, i daæu vam najbolje to ima u zemlji misirskoj, i jeæete najbolje obilje ove zemlje.
19. A ti im zapovedi: Ovako uèinite: uzmite sa sobom iz zemlje misirske kola za decu svoju i za ene svoje, i povedite oca svog i dodjite ovamo;
20. A na pokuæstvo svoje ne gledajte, jer ta ima najbolje u svoj zemlji misirskoj vae je.
21. I sinovi Izrailjevi uèinie tako; i Josif im dade kola po zapovesti Faraonovoj; dade im i branjenice na put.
22. I svakome dade po dve haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i petore haljine.
23. A ocu svom posla jo deset magaraca natovarenih najlepih stvari to ima u Misiru, i deset magarica natovarenih ita i hleba i jestiva ocu na put.
24. Tako opravi braæu svoju, i podjoe; i reèe im: Nemojte se koriti putem.
25. Tako se vratie iz Misira, i dodjoe u zemlju hanansku k Jakovu ocu svom.
26. I javie mu i rekoe: Jo je iv Josif, i zapoveda nad svom zemljom misirskom. A u njemu srce prenemoe, jer im ne verovae.
27. Ali kad mu kazae sve reèi Josifove, koje im je Josif rekao, i vide kola, koja posla Josif po oca, tada oive duh Jakova oca njihovog;
28. I reèe Izrailj: Dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro.