Knjiga Postanka 48
1. Posle javie Josifu: Eno, otac ti je bolestan. A on povede sa sobom dva sina svoja, Manasiju i Jefrema.
2. I javie Jakovu i rekoe: Evo sin tvoj Josif ide k tebi. A Izrailj se okrepi, te sede na postelji svojoj.
3. I reèe Jakov Josifu: Bog Svemoguæi javi se meni u Luzu u zemlji hananskoj, i blagoslovi me;
4. I reèe mi: Uèiniæu te da naraste i namnoi se; i uèiniæu od tebe mnotvo naroda, i daæu zemlju ovu semenu tvom nakon tebe da je njihova do veka.
5. Sada dakle dva sina tvoja, to ti se rodie u zemlji misirskoj pre nego dodjoh k tebi u Misir, moji su, Jefrem i Manasija kao Ruvim i Simeun neka budu moji.
6. A deca koju rodi posle njih, neka budu tvoja i neka se po imenu braæe svoje zovu u nasledstvu svom.
7. Jer kad se vratih iz Padana, umre mi Rahilja u zemlji hananskoj na putu, kad bee jo malo do Efrate; i pogreboh je na putu u Efratu, a to je Vitlejem.
8. A vide Izrailj sinove Josifove, reèe: Ko su ovi?
9. A Josif reèe ocu svom: Moji sinovi, koje mi Bog dade ovde. A on reèe: Dovedi ih k meni, da ih blagoslovim.
10. A oèi behu Izrailju oteale od starosti, te ne mogae dobro videti. A kad mu ih privede, celiva ih i zagrli.
11. I reèe Izrailj Josifu: Nisam mislio da æu videti lice tvoje; a gle, Bog mi dade da vidim i porod tvoj.
12. A Josif odmaèe ih od kolena njegovih i pokloni se licem do zemlje.
13. Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a Izrailju s leve, Manasiju pak sebi s leve strane a Izrailju s desne; i tako ih primaèe k njemu.
14. A Izrailj pruivi desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mladjem, a levu na glavu Manasiji, tako namestivi ruke navla, ako i jeste Manasija bio prvenac.
15. I blagoslovi Josifa govoreæi: Bog, kome su svagda ugadjali oci moji Avram i Isak, Bog, koji me je hranio od kako sam postao do dananjeg dana,
16. Andjeo, koji me je izbavljao od svakog zla, da blagoslovi decu ovu, i da se po mom imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnoe na zemlji!
17. A Josif kad vide gde otac metnu desnu ruku svoju na glavu Jefremu, ne bi mu milo, pa uhvati za ruku oca svog da je premesti s glave Jefremove na glavu Manasijinu.
18. I reèe Josif ocu svom: Ne tako, oèe; ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu.
19. Ali otac njegov ne hte, nego reèe: Znam, sine, znam; i od njega æe postati narod, i on æe biti velik; ali æe mladji brat njegov biti veæi od njega, i seme æe njegovo biti veliko mnotvo naroda.
20. I blagoslovi ih u onaj dan i reèe: Tobom æe Izrailj blagosiljati govoreæi: Bog da te uèini kao Jefrema i kao Manasiju. Tako postavi Jefrema pred Manasiju.
21. Posle reèe Izrailj Josifu: Evo ja æu skoro umreti; ali æe Bog biti s vama i odveæe vas opet u zemlju otaca vaih.
22. I ja ti dajem jedan deo vie nego braæi tvojoj, koji uzeh iz ruku amorejskih maèem svojim i lukom svojim.