Knjiga Postanka 19
1. A uveèe dodjoe dva andjela u Sodom; a Lot sedjae na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,
2. I reèe: Hodite, gospodo, u kuæu sluge svog, i prenoæite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete podjite svojim putem. A oni rekoe: Ne, nego æemo prenoæiti na ulici.
3. Ali on navali na njih, te se uvratie k njemu i udjoe u kuæu njegovu, i on ih ugosti, i ispeèe hlebova presnih, i jedoe.
4. I jo ne behu legli, a gradjani Sodomljani slegoe se oko kuæe, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,
5. I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi to dodjoe sinoæ k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.
6. A Lot izidje k njima pred vrata zatvorivi vrata za sobom,
7. I reèe im: Nemojte, braæo, èiniti zla.
8. Evo imam dve kæeri, koje jo ne poznae èoveka; njih æu vam izvesti, pa èinite s njima ta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato uli pod moj krov.
9. A oni rekoe: Hodi amo. Pa onda rekoe: Ovaj je sam doao amo da ivi kao doljak, pa jo hoæe da nam sudi; sad æemo tebi uèiniti gore nego njima. Pa navalie jako na èoveka, na Lota, i stadoe istavljati vrata.
10. A ona dva èoveka digoe ruke, i uvukoe Lota sebi u kuæu, i zatvorie vrata.
11. A ljude to behu pred vratima kuænim ujedanput oslepie od najmanjeg do najveæeg, te ne mogahu naæi vrata.
12. Tada ona dva èoveka rekoe Lotu: Ako ima ovde jo koga svog, ili zeta ili sina ili kæer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;
13. Jer hoæemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.
14. I izidje Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kæeri svoje, i reèe im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer æe sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim uèini da se ali.
15. A kad zora zabele, navalie andjeli na Lota govoreæi: ustani, uzmi enu svoju, i dve kæeri svoje koje su tu, da ne pogine u bezakonju grada tog.
16. A on se stade èinjati, te ljudi uzee za ruku njega i enu njegovu i dve kæeri njegove, jer ga bee ao Gospodu i izvedoe ga i pustie ga iza grada.
17. I kad ih izvedoe napolje, reèe jedan: Izbavi duu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; bei na ono brdo da ne pogine.
18. A Lot im reèe: Nemoj, Gospode!
19. Gle, sluga tvoj nadje milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi uèini saèuvavi mi ivot; ali ne mogu uteæi na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.
20. Eno grad blizu; onamo se moe uteæi, a mali je; da beimo onamo; ta mali je, te æu ostati iv.
21. A on mu reèe: Eto posluaæu te i zato, i neæu zatrti grada, za koji reèe.
22. Bre bei onamo; jer ne mogu èiniti nita dok ne stigne onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.
23. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dodje u Sigor.
24. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dad od sumpora i ognja,
25. I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.
26. Ali ena Lotova bee se obazrela iduæi za njim, i posta slan kamen.
27. A sutradan rano ustavi Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;
28. I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizae dim od zemlje kao dim iz peæi.
29. Ali kad Bog zatirae gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde ivee Lot.
30. A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kæeri svoje, jer se bojae ostati u Sigoru; i ivee u peæini s dve kæeri svoje.
31. A starija reèe mladjoj: Na je otac star, a nema nikoga na zemlji da dodje k nama, kao to je obièaj po svoj zemlji.
32. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo saèuvale seme ocu svom.
33. I dadoe ocu vina onu noæ; i doavi starija lee s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona lee ni kad ustade.
34. A sutradan reèe starija mladjoj: Gle, noæas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveèe, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo saèuvale seme ocu svom.
35. Pa i to veèe dadoe ocu vina, i ustavi mladja lee s njim, i on ne oseti ni kad ona lee ni kad ustade.
36. I obe kæeri Lotove zatrudnee od oca svog.
37. I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do dananjeg dana.
38. Pa i mladja rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do dananjeg dana.