Job 37
1. I od toga drhæe srce moje, i odskaèe sa svog mesta.
2. Sluajte dobro gromovni glas Njegov i govor to izlazi iz usta Njegovih.
3. Pod sva nebesa puta ga, i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.
4. Za njom rièe grom, grmi glasom velièanstva svog, niti ta odgadja kad se èuje glas Njegov.
5. Divno Bog grmi glasom svojim, èini stvari velike, da ih ne moemo razumeti.
6. Govori snegu: Padni na zemlju; i dadu sitnom i dadu silnom.
7. Zapeèaæava ruku svakom èoveku, da pozna sve poslenike svoje.
8. Tada zver ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loi.
9. S juga dolazi oluja, i sa severa zima.
10. Od dihanja Boijeg postaje led, i iroke vode stiskaju se.
11. I da se natapa zemlja, nateruje oblak, i rasipa oblak svetloæu svojom.
12. I on se obræe i tamo i amo po volji Njegovoj da èini sve to mu zapovedi po vasiljenoj.
13. Èini da se nadje ili za kar ili za zemlju ili za dobroèinstvo.
14. Èuj to, Jove, stani i gledaj èudesa Boija.
15. Zna li kako ih On uredjuje i kako sija svetloæu iz oblaka svog?
16. Zna li kako vise oblaci? Zna li èudesa Onog koji je savren u svakom znanju?
17. Kako ti se haljine ugreju kad umiri zemlju s juga?
18. Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?
19. Nauèi nas ta æemo Mu reæi; ne moemo od tame govoriti po redu.
20. Hoæe li Mu ko pripovediti ta bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih prodrt.
21. Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu, poto vetar prodje i oèisti ga;
22. Sa severa dolazi kao zlato; ali je u Bogu stranija slava.
23. Svemoguæ je, ne moemo Ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muèi.
24. Zato Ga se boje ljudi: Ne moe Ga videti nikakav mudrac.