Job 21
1. A Jov odgovori i reèe:
2. Sluajte dobro reèi moje, i to æe mi biti od vas uteha.
3. Potrpite me da ja govorim, a kad izgovorim, podsmevajte mi se.
4. Eda li se ja èoveku tuim? I kako ne bi bio alostan duh moj?
5. Pogledajte na me, i divite se, i metnite ruku na usta.
6. Ja kad pomislim, strah me je, i groza poduzima telo moje.
7. Zato bezbonici ive? Stare? I bogate se?
8. Seme njihovo stoji tvrdo pred njima zajedno s njima, i natraje njihovo pred njihovim oèima.
9. Kuæe su njihove na miru bez straha, i prut Boji nije nad njima.
10. Bikovi njihovi skaèu, i ne promauju; krave njihove tele se, i ne jalove se.
11. Isputaju kao stado decu svoju, i sinovi njihovi poskakuju.
12. Podvikuju uz bubanj i uz gusle, vesele se uza sviralu.
13. Provode u dobru dane svoje, i za èas silaze u grob.
14. A Bogu kau: Idi od nas, jer neæemo da znamo za puteve tvoje.
15. ta je svemoguæi da mu sluimo? I kakva nam je korist, da mu se molimo?
16. Gle, dobro njihovo nije u njihovoj ruci; namera bezbonièka daleko je od mene.
17. Koliko se puta gasi iak bezbonièki i dolazi im pogibao, deli im muke u delu svom Bog?
18. Bivaju kao pleva na vetru, kao prah koji raznosi vihor?
19. Èuva li Bog sinovima njegovim pogibao njihovu, plaæa im da osete?
20. Vide li svojim oèima pogibao svoju, i piju li gnev Svemoguæeg?
21. Jer ta je njima stalo do kuæe njihove nakon njih, kad se broj meseca njihovih prekrati?
22. Eda li æe Boga ko uèiti mudrosti, koji sudi visokima?
23. Jedan umire u potpunoj sili svojoj, u miru i u sreæi.
24. Muzilice su mu pune mleka, i kosti su mu vlane od modina.
25. A drugi umire ojadjene due, koji nije uivao dobra.
26. Obojica lee u prahu, i crvi ih pokrivaju.
27. Eto, znam vae misli i sudove, kojima mi èinite krivo.
28. Jer govorite: Gde je kuæa silnog, i gde je ator u kome nastavaju bezbonici?
29. Niste li nikad pitali putnika? I ta vam kazae neæete da znate,
30. Da se na dan pogibli ostavlja zadac, kad se pusti gnev.
31. Ko æe ga ukoriti u oèi za ivot njegov? I ko æe mu vratiti ta je uèinio?
32. Ali se iznosi u groblje i ostaje u gomili.
33. Slatke su mu grude od doline, i vuèe za sobom sve ljude, a onima koji ga pretekoe nema broja.
34. Kako me, dakle, naprazno teite kad u odgovorima vaim ostaje prevara?