Job 34

1. Još govori Elijuj i reèe:

2. Èujte, mudri, besedu moju, i razumni poslušajte me.

3. Jer uho poznaje besedu kao što grlo kuša jelo.

4. Razaberimo šta je pravo, izvidimo medju sobom šta je dobro.

5. Jer Jov reèe: Pravedan sam, a Bog odbaci moju pravdu.

6. Hoæu li lagati za svoju pravdu? Strela je moja smrtna, a bez krivice.

7. Koji je èovek kao Jov da kao vodu pije podsmeh?

8. I da se druži s onima koji èine bezakonje, i da hodi s bezbožnim ljudima?

9. Jer reèe: Ne pomaže èoveku da ugadja Bogu.

10. Zato, ljudi razumni, poslušajte me; daleko je od Boga zloæa i nepravda od Svemoguæeg.

11. Jer po delu plaæa èoveku i daje svakom da nadje prema putu svom.

12. Doista Bog ne radi zlo i Svemoguæi ne izvræe pravde.

13. Ko Mu je predao zemlju? I ko je uredio vasiljenu?

14. Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;

15. Izginulo bi svako telo, i èovek bi se vratio u prah.

16. Ako si, dakle, razuman, èuj ovo: slušaj glas reèi mojih.

17. Može li vladati onaj koji mrzi na pravdu? Hoæeš li osuditi onog koji je najpravedniji?

18. Kaže li se caru: Nitkove! I knezovima: Bezbožnici?

19. A kamo li Onome koji ne gleda knezovima ko su, niti u Njega vredi više bogati od siromaha, jer su svi delo ruku Njegovih.

20. Umiru za èas, i u po noæi uskoleba se narod i propadne, i odnese se jaki bez ruke ljudske.

21. Jer su oèi Njegove obraæene na puteve èoveèije i vidi sve korake njegove.

22. Nema mraka ni sena smrtnoga gde bi se sakrili koji èine bezakonje.

23. Jer nikome ne odgadja kad dodje da se sudi s Bogom.

24. Satire jake nedokuèivo, i postavlja druge na njihovo mesto.

25. Jer zna dela njihova, i dok obrati noæ, satru se.

26. Kao bezbožne razbija ih na vidiku.

27. Jer odstupiše od Njega i ne gledaše ni na koje puteve Njegove;

28. Te dodje do Njega vika siromahova, i èu viku nevoljnih.

29. Kad On umiri, ko æe uznemiriti? I kad On sakrije lice, ko æe Ga videti? I to biva i narodu i èoveku.

30. Da ne bi carovao licemer, da ne bi bilo zamke narodu.

31. Zaista, treba kazati Bogu: Podnosio sam, neæu više grešiti.

32. A šta ne vidim, Ti me nauèi; ako sam èinio nepravdu, neæu više.

33. Eda li æe po tebi plaæati, jer tebi nije po volji, jer ti biraš a ne On? Ako znaš šta, govori.

34. Ljudi æe razumni sa mnom kazati, i mudar æe èovek pristati,

35. Da Jov ne govori razumno, i da reèi njegove nisu mudre.

36. Oèe moj, neka se Jov iskuša do kraja, što odgovara kao zli ljudi.

37. Jer domeæe na greh svoj bezakonje, pljeska rukama medju nama, i mnogo govori na Boga.