Job 16
1. A Jov odgovori i reèe:
2. Sluao sam mnogo takvih stvari; svi ste dosadni teioci.
3. Hoæe li biti kraj praznim reèima? Ili ta te tera da tako odgovara?
4. I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mestu, gomilati na vas reèi i mahati glavom na vas,
5. Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakalo bi bol va.
6. Ako govorim, neæe odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoæe li otiæi od mene?
7. A sada me je umorio; opustoio si sav zbor moj.
8. Navukao si na me mrtine za svedoèanstvo; i moja mra podie se na me, i svedoèi mi u oèi.
9. Gnev Njegov rastre me, nenavidi me, krguæe zubima na me, postavi mi neprijatelj seva oèima svojim na me.
10. Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me.
11. Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbonicima bacio me.
12. Bejah miran i zatre me, i uhvativi me za vrat smrska me i metnu me sebi za belegu.
13. Opkolie me Njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju uè moju.
14. Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.
15. Saio sam kostret po koi svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.
16. Lice je moje podbulo od plaèa, na vedjama je mojim smrtni sen;
17. Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja èista.
18. Zemljo, ne krij krv to sam prolio, i neka nema mesta vikanju mom.
19. I sada eto je na nebu svedok moj, svedok je moj na visini.
20. Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.
21. O da bi se èovek mogao pravdati s Bogom, kao sin èoveèiji s prijateljem svojim!
22. Jer godine izbrojane navruju se, i polazim putem odakle se neæu vratiti.