Job 33
1. Èuj dakle, Jove, besedu moju, i sluaj sve reèi moje.
2. Evo, sad otvaram usta svoja; govori jezik moj u ustima mojim.
3. Po pravom srcu mom biæe reèi moje, i misao èistu izreæi æe usne moje.
4. Duh Boji stvorio me je, i dah Svemoguæega dao mi je ivot.
5. Ako moe, odgovori mi, pripravi se i stani mi na suprot.
6. Evo, ja æu biti mesto Boga, kao to si rekao; od kala sam naèinjen i ja.
7. Eto, strah moj neæe te straiti, i ruka moja neæe te titati.
8. Rekao si, dakle, preda mnom, i èuo sam glas tvojih reèi:
9. Èist sam, bez greha, prav sam i nema bezakonja na meni.
10. Evo, trai zadevicu sa mnom, dri me za svog neprijatelja.
11. Meæe u klade noge moje, vreba po svim stazama mojim.
12. Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti; jer je Bog veæi od èoveka.
13. Zato se pre s Njim, to za sva dela svoja ne odgovara?
14. Jedan put govori Bog i dva puta; ali èovek ne pazi.
15. U snu, u utvari noænoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji,
16. Tada otvara uho ljudima i nauku im zapeèaæava,
17. Da bi odvratio èoveka od dela njegovog, i zaklonio od njega oholost;
18. Da bi saèuvao duu njegovu od jame, i ivot njegov da ne naidje na maè.
19. I kara ga bolovima na postelji njegovoj, i sve kosti njegove tekom boleæu.
20. Tako da se ivotu njegovom gadi hleb i dui njegovoj jelo najmilije;
21. Nestaje tela njegovog na oèigled, i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,
22. I dua se njegova pribliava grobu, i ivot njegov smrti.
23. Ako ima glasnika, tumaèa, jednog od hiljade, koji bi kazao èoveku dunost njegovu,
24. Tada æe se smilovati na nj, i reæi æe: Izbavi ga da ne otide u grob; naao sam otkup.
25. I podmladiæe se telo njegovo kao u deteta, i povratiæe se na dane mladosti svoje,
26. Moliæe se Bogu, i pomilovaæe ga, i gledaæe lice njegovo radujuæi se, i vratiæe èoveku po pravdi njegovoj.
27. Gledajuæi ljudi reæi æe: Bejah zgreio, i ta je pravo izvrnuo, ali mi ne pomoe.
28. On izbavi duu moju da ne otide u jamu, i ivot moj da gleda svetlost.
29. Gle, sve ovo èini Bog dva puta i tri puta èoveku,
30. Da bi povratio duu njegovu od jame, da bi ga obasjavala svetlost ivih.
31. Pazi, Jove, sluaj me, æuti, da ja govorim.
32. Ako ima ta reæi, odgovori mi; govori, jer sam te rad opravdati;
33. Ako li ne, sluaj ti mene; æuti, i nauèiæu te mudrosti.