Job 32

1. Tada prestaše ona tri èoveka odgovarati Jovu, jer se èinjaše da je pravedan.

2. A Elijuj, sin Varahilov od Vuza, roda Ramovog, razgnevi se na Jova što se sam gradjaše pravedniji od Boga;

3. I na tri prijatelja njegova razgnevi se što ne nadjoše odgovora i opet osudjivahu Jova.

4. Jer Elijuj èekaše dokle oni govorahu s Jovom, jer behu stariji od njega.

5. Pa kad vide Elijuj da nema odgovora u ustima ona tri èoveka, raspali se gnev njegov.

6. I progovori Elijuj sin Varahilov od Vuza, i reèe: Ja sam najmladji, a vi ste starci, zato se bojah i ne smeh vam kazati šta mislim.

7. Mišljah: neka govori starost, i mnoge godine neka objave mudrost.

8. Ali je duh u ljudima, i Duh Svemoguæeg urazumljuje ih.

9. Veliki nisu svagda mudri, i starci ne znaju svagda šta je pravo.

10. Zato velim: poslušaj me da kažem i ja kako mislim.

11. Eto, èekao sam da vi izgovorite, slušao sam razloge vaše dokle izvidjaste besedu.

12. Pazio sam, ali gle, ni jedan od vas ne sapre Jova, ne odgovori na njegove reèi.

13. Može biti da æete reæi: Nadjosmo mudrost, Bog æe ga oboriti, ne èovek.

14. Nije na me upravio besede, ni ja mu neæu odgovarati vašim reèima.

15. Smeli su se, ne odgovaraju više, nestalo im je reèi.

16. Èekao sam, ali ne govore, stadoše, i više ne odgovaraju.

17. Odgovoriæu i ja za se, kazaæu i ja kako mislim.

18. Jer sam pun reèi, tesno je duhu u meni.

19. Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške, i raspukao bi se kao nov meh.

20. Govoriæu da odahnem, otvoriæu usne svoje, i odgovoriæu.

21. Neæu gledati ko je ko, i èoveku æu govoriti bez laskanja.

22. Jer ne umem laskati; odmah bi me uzeo Tvorac moj.