Job 27
1. I Jov nastavi besedu svoju i reèe:
2. Tako da je iv Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemoguæi, koji je ojadio duu moju,
3. Dok je dua moja u meni, i duh Boji u nozdrvama mojim,
4. Neæe usne moje govoriti bezakonja, niti æe jezik moj izricati prevare.
5. Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle diem, neæu odstupiti od svoje dobrote.
6. Draæu se pravde svoje, niti æu je ostaviti; neæe me prekoriti srce moje dokle sam iv.
7. Neprijatelj moj biæe kao bezbonik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.
8. Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog æe ièupati duu njegovu?
9. Hoæe li Bog usliiti viku njegovu kad na nj dodje nevolja?
10. Hoæe li se Svemoguæem radovati? Hoæe li prizivati Boga u svako vreme?
11. Uèim vas ruci Bojoj, i kako je u Svemoguæeg ne tajim.
12. Eto, vi sve vidite, zato dakle jednako govorite zaludne stvari?
13. To je deo èoveku bezbonom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemoguæeg.
14. Ako mu se mnoe sinovi, mnoe se za maè, i natraje njegovo neæe se nasititi hleba.
15. Koji ostanu iza njega, na smrti æe biti pogrebeni, i udovice njihove neæe plakati.
16. Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,
17. ta nabavi, obuæi æe pravednik, i srebro æe deliti bezazleni.
18. Gradi sebi kuæu kao moljac, i kao kolibu koju naèini èuvar.
19. Bogat æe umreti, a neæe biti pribran; otvoriæe oèi a nièega neæe biti.
20. Stignuæe ga strahote kao vode; noæu æe ga odneti oluja.
21. Uzeæe ga vetar istoèni, i otiæi æe; vihor æe ga odneti s mesta njegovog.
22. To æe Bog pustiti na nj, i neæe ga aliti; on æe jednako beati od ruke Njegove.
23. Drugi æe pljeskati rukama za njim, i zvidaæe za njim s mesta njegovog.