Job 3
1. Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.
2. I progovorivi Jov reèe:
3. Ne bilo dana u koji se rodih, i noæi u kojoj rekoe: Rodi se detiæ!
4. Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!
5. Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio straan kao najgori dani!
6. Noæ onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godinjim, ne brojala se u mesece!
7. Gle, noæ ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!
8. Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!
9. Potamnele zvezde u sumraèje njeno, èekala videlo i ne doèekala ga, i ne videla zori trepavica;
10. to mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih oèiju.
11. Zato ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeæi iz utrobe?
12. Zato me prihvatie koljena? Zato sise, da sem?
13. Jer bih sada leao i poèivao; spavao bih, i bio bih miran,
14. S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidae sebi pustoline,
15. Ili s knezovima, koji imae zlata, i kuæe svoje punie srebra.
16. Ili zato ne bih kao nedonoèe sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?
17. Onde bezbonici prestaju dosadjivati, i onde poèivaju iznemogli,
18. I sunji se odmaraju i ne èuju glas nastojnikov.
19. Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.
20. Zato se daje videlo nevoljniku i ivot onima koji su tunog srca,
21. Koji èekaju smrt a nje nema, i trae je veæma nego zakopano blago,
22. Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?
23. Èoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?
24. Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.
25. Jer èega se bojah dodje na mene, i èega se straah zadesi me.
26. Ne poèivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.