Job 20
1. A Sofar Namaæanin odgovori i reèe:
2. Zato me misli moje nagone da odgovorim, i zato hitim.
3. Èuo sam ukor koji me sramoti, ali æe duh iz razuma mog odgovoriti za me.
4. Ne zna li da je tako od kako je veka, od kako je postavljen èovek na zemlji.
5. Da je slava bezbonih za malo i radost licemerova za èas?
6. Da bi mu visina doprla do neba, i glava se njegova dotakla oblaka,
7. Nestaæe ga za svagda kao kala njegovog; i koji ga videe reæi æe: Kuda se dede?
8. Kao san odleteæe, i neæe se naæi, i ièeznuæe kao noæna utvara.
9. Oko koje ga je gledalo neæe vie, niti æe ga vie videti mesto njegovo.
10. Sinovi njegovi umiljavaæe se siromasima i ruke æe njegove vraæati ta je oteo.
11. Kosti æe njegove biti pune greha mladosti njegove, i oni æe leati s njim u prahu.
12. Ako mu je slatka u ustima zloæa i krije je pod jezikom svojim,
13. Èuva je i ne puta je, nego je zadrava u grlu svom,
14. Ipak æe se jelo njegovo pretvoriti u crevima njegovim, postaæe u njemu jed aspidin.
15. Blago to je prodrao izbljuvaæe, iz trbuha njegova isteraæe ga Bog.
16. Jed æe aspidin sisati, ubiæe ga jezik gujinji.
17. Neæe videti potoka ni reka kojima teèe med i maslo.
18. Vratiæe muku, a neæe je pojesti; prema blagu biæe promena, i neæe se radovati.
19. Jer je tlaèio i ostavljao uboge, kuæe je otimao i nije zidao.
20. Jer nije nikada osetio mira u trbuhu svom, ni ta mu je najmilije neæe saèuvati.
21. Nita mu neæe ostati od hrane njegove. Zato ne moe dobro njegovo trajati.
22. Kad se ispuni izobilje njegovo, tada æe biti u nevolji; sve ruke nevoljnih udariæe na nj.
23. Kad bi napunio trbuh svoj, poslaæe na nj Bog jarost gneva svog, i pustiæe je kao dad na njega i na jelo njegovo.
24. Kad stane beati od oruja gvozdenog, prostreliæe ga luk bronzani.
25. Strela putena proæi æe kroz telo njegovo, i svetlo gvodje izaæi æe iz uèi njegove; kad podje, obuzeæe ga strahote.
26. Sve æe tame biti sakrivene u tajnim mestima njegovim; prodreæe ga oganj neraspiren, i ko ostane u atoru njegovom zlo æe mu biti.
27. Otkriæe nebesa bezakonje njegovo, i zemlja æe ustati na nj.
28. Otiæi æe letina doma njegovog, rastoèiæe se u dan gneva njegovog.
29. To je deo od Boga èoveku bezbonom i nasledstvo od Boga za besedu njegovu.