Ezekiel 9

1. Potom povika glasno, te èuh, i reèe: Pristupite koji ste poslani na grad svaki s oružjem svojim smrtnim u ruci.

2. I gle, šest ljudi dodje do visokih vrata, koja gledaju na sever, svaki sa svojim oružjem smrtnim u ruci, i medju njima beše jedan èovek obuèen u platno s opravom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod oltara bronzanog.

3. A slava Boga Izrailjevog podiže se s heruvima, na kojima beše, na prag od doma, i viknu èoveka obuèenog u platno koji imaše uz bedricu opravu pisarsku.

4. I reèe mu Gospod: Prodji posred grada, posred Jerusalima, i zabeleži belegom èela onim ljudima koji uzdišu i koji ridaju radi svih gadova što se èine usred njega.

5. A drugima reèe i èuh: Prodjite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte;

6. Starce i mladiæe, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte; i poènite od moje svetinje. I poèeše od moje svetinje. I poèeše od starešina što behu pred domom.

7. I reèe im: Oskvrnite dom, i napunite tremove pobijenih; idite. I izašavši stadoše ubijati.

8. A kad ubijahu i ja ostah, padoh na lice svoje i povikah i rekoh: Jaoh Gospode Gospode, eda li æeš zatrti sav ostatak Izrailjev izlivši gnev svoj na Jerusalim?

9. A On mi reèe: Bezakonje doma Izrailjevog i Judinog preveliko je, i puna je zemlja krvi, i grad je pun opaèine; jer rekoše: Gospod je ostavio zemlju, i Gospod ne vidi.

10. Zato ni moje oko neæe žaliti, niti æu se smilovati; put njihov obratiæu na glavu njihovu.

11. I gle, èovek obuèeni u platno, kome uz bedricu beše oprava pisarska, javi govoreæi: Uèinio sam kako si mi zapovedio.