Ezekiel 37

1. Ruka Gospodnja dodje nada me, i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje beše puno kosti.

2. I provede me pokraj njih unaokolo, i gle, beše ih vrlo mnogo u polju, i gle, behu vrlo suve.

3. I reèe mi: Sine èoveèji, hoæe li oživeti ove kosti? A ja rekoh: Gospode Gospode, Ti znaš.

4. Tada mi reèe: Prorokuj za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, èujte reè Gospodnju.

5. Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: Gle, ja æu metnuti u vas duh, i oživeæete.

6. I metnuæu na vas žile, i obložiæu vas mesom, i navuæi æu na vas kožu, i metnuæu u vas duh, i oživeæete, i poznaæete da sam ja Gospod.

7. Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti.

8. I pogledah, i gle, po njima izidjoše žile i meso, i ozgo se koža navuèe; ali duha ne beše u njima.

9. Tada mi reèe: Prorokuj duhu, prorokuj, sine èoveèji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od èetiri vetra dodji, duše, i duni na ove pobijene da ožive.

10. I prorokovah, kako mi se zapovedi, i udje u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska vrlo velika.

11. Tada mi reèe: Sine èoveèji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: Posahnuše kosti naše i prodje nadanje naše, propadosmo.

12. Zato prorokuj, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja æu otvoriti grobove vaše, i izvešæu vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešæu vas u zemlju Izrailjevu.

13. I poznaæete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.

14. I metnuæu duh svoj u vas da oživite, i naseliæu vas u vašoj zemlji, i poznaæete da ja govorim i èinim, govori Gospod.

15. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

16. Ti, sine èoveèji, uzmi jedno drvo, i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovim. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josifu drvo Jefremovo i svega doma Izrailjevog, drugova njegovih.

17. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u tvojoj ruci.

18. I kad ti kažu sinovi tvog naroda govoreæi: Hoæeš li nam kazati šta ti je to?

19. Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja æu uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njegovih, i sastaviæu ga s drvetom Judinim, i naèiniæu od njih jedno drvo, i biæe jedno u mojoj ruci.

20. I drveta, na kojima napišeš, neka ti budu u ruci pred njima.

21. I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja æu uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraæu ih odsvuda, i dovešæu ih u zemlju njihovu.

22. I naèiniæu od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan æe car biti car svima njima, niti æe više biti dva naroda, niti æe više biti razdeljeni u dva carstva.

23. I neæe se više skvrniti gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim prestupima svojim, i izbaviæu ih iz svih stanova njihovih u kojima grešiše, i oèistiæu ih, i oni æe mi biti narod i ja æu im biti Bog.

24. I sluga moj David biæe im car, i svi æe imati jednog pastira, i hodiæe po mojim zakonima, i uredbe æe moje držati i izvršavati.

25. I sediæe u zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu, u kojoj sedeše oci vaši; u njoj æe sedeti oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih doveka, i David sluga moj biæe im knez do veka.

26. I uèiniæu s njima zavet mirni, biæe veèan zavet s njima, i utvrdiæu ih i umnožiæu ih, i namestiæu svetinju svoju usred njih navek.

27. I šator æe moj biti kod njih, i ja æu im biti Bog i oni æe mi biti narod.

28. I narod æe poznati da sam ja Gospod koji posveæujem Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih do veka.