Ezekiel 18
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. ta hoæete vi koji govorite prièu o zemlji Izrailjevoj govoreæi: Oci jedoe kiselo grodje, a sinovima trnu zubi?
3. Tako ja bio iv, govori Gospod Gospod, neæete vie govoriti te prièe u Izrailju.
4. Gle, sve su due moje, kako dua oèeva tako i dua sinovljeva moja je, koja dua zgrei ona æe poginuti.
5. Jer ako je ko pravedan i èini sud i pravdu,
6. Na gorama ne jede i oèiju svojih ne podie ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, i ne skvrni ene blinjeg svog i ne ide k eni odvojenoj radi neèistote,
7. I nikome ne èini nasilja, zalog duniku svom vraæa, nita ne otima, hleb svoj daje gladnome i gologa odeva,
8. Ne daje na dobit i ne uzima pridavka, od nepravde ustee ruku svoju, i pravo sudi izmedju jednog èoveka i drugog,
9. Po uredbama mojim hodi, i dri zakone moje tvoreæi istinu; taj je pravedan, doista æe iveti, govori Gospod Gospod.
10. Ako rodi sina lupea, koji bi krv prolivao ili bi èinio takvo ta,
11. A ne bi èinio sve ono, nego bi jeo na gorama, i enu blinjeg svog skvrnio,
12. Siromahu i ubogome nasilje èinio, otimao ta, zalog ne bi vraæao, i ka gadnim bogovima podizao bi oèi svoje èineæi gad,
13. Davao bi na dobit, i uzimao pridavak; hoæe li taj iveti? Neæe iveti; uèinio je sve te gadove, doista æe poginuti, krv æe njegova na njemu biti.
14. Ali gle, ako rodi sina koji bi video sve grehe oca svog to èini, i uzeo bi na um, te ne bi èinio onako,
15. Ne bi jeo na gorama, niti bi oèiju svojih podizao ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, ene blinjeg svog ne bi skvrnio,
16. I nikome ne bi èinio nasilja, zalog ne bi uzimao i ne bi nita otimao, davao bi hleb svoj gladnome i golog bi odevao,
17. Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvrio i po uredbama mojim hodio; taj neæe poginuti za bezakonje oca svog, doista æe iveti.
18. A otac njegov, to je èinio nasilje, otimao od brata svog i èinio ta nije dobro u narodu svom, gle, on æe poginuti za svoje bezakonje.
19. Ali govorite: Zato da ne nosi sin bezakonje oèevo? Jer sin èini sud i pravdu, sve uredbe moje dri i izvruje; doista æe iveti.
20. Koja dua zgrei ona æe umreti, sin neæe nositi bezakonje oèevo niti æe otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku æe biti pravda njegova, a na bezboniku æe biti bezbonost njegova.
21. Ako li bi se bezbonik obratio od svih greha svojih koje uèini, i drao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista æe iveti, neæe poginuti.
22. Bezakonja njegova to ih je god uèinio neæe mu se vie spominjati, u pravdi svojoj koju èini iveæe.
23. Eda li je meni milo da pogine bezbonik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude iv?
24. Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i èinio nepravdu, i radio po svim gadovima koje èini bezbonik, hoæe li on iveti? Pravedna dela njegova, ta je god èinio, neæe se spomenuti; za bezakonje svoje koje uèini za greh svoj kojim zgrei poginuæe.
25. Jo govorite: Nije prav put Gospodnji. Èujte, dome Izrailjev, moj li put nije prav? Nisu li vai putevi nepravi?
26. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i èini zlo i umre za to, umreæe za zlo svoje koje uèini.
27. A kad se bezbonik odvrati od bezbonosti svoje koju je èinio, i èini sud i pravdu, on æe saèuvati u ivotu duu svoju.
28. Jer uzevi na um vrati se od svih bezakonja svojih koja uèini; doista æe iveti, i neæe poginuti.
29. Ali dom Izrailjev veli: Put Gospodnji nije prav. Moji li putevi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vai putevi nepravi?
30. Zato, dome Izrailjev, sudiæu vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prodjite se svih greha svojih, i neæe vam bezakonje biti na spoticanje.
31. Odbacite od sebe sva bezakonja koja èiniste, i naèiniste sebi novo srce i nov duh; i zato da mrete? Dome Izrailjev.
32. Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite ivi.