Ezekiel 5
1. Potom, sine èoveèji, uzmi no otar, britvu brijaèku uzmi, i pusti je po glavi svojoj i po bradi svojoj, pa uzmi merila i razdeli.
2. Treæinu saezi ognjem usred grada, kad se navre dani opsade, a drugu treæinu uzmi i iseci maèem oko njega, a ostalu treæinu razmetni u vetar, i ja æu izvuæi maè za njima.
3. Ali uzmi malo, i zavei u skut svoj.
4. I od toga jo uzmi i baci u oganj i saezi ognjem; odatle æe izaæi oganj na sav dom Izrailjev.
5. Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je Jerusalim koji postavih usred naroda i optoèih ga zemljama.
6. Ali promeni zakone moje na bezakonje veæma nego narodi, i uredbe moje veæma nego zemlje to su oko njega, jer odbacie moje zakone, i ne hodie po mojim uredbama.
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: to postaste gori od naroda koji su oko vas, ne hodiste po mojim uredbama i ne izvravaste moje zakone, pa ni po uredbama naroda koji su oko vas ne èiniste,
8. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo i mene na te, i izvriæu usred tebe sudove na vidiku narodima;
9. I uèiniæu ti ta jo nisam uèinio niti æu vie uèiniti za sve gadove tvoje.
10. Zato oci æe jesti sinove usred tebe, i sinovi æe jesti oce svoje, i izvriæu na tebi sudove i rasejaæu sav ostatak tvoj u sve vetrove.
11. Zato, tako ja iv bio, veli Gospod Gospod, to si oskvrnio moju svetinju svakojakim neèistotama svojim i svakojakim gadovima svojim, zato æu i ja tebe potrti, i neæe oko moje aliti, niti æu se smilovati.
12. Treæina æe tvoja pomreti od pomora, i od gladi æe izginuti usred tebe, a druga æe treæina pasti od maèa oko tebe, a treæinu æu rasejati u sve vetrove, i izvuæi æu maè za njima.
13. I tako æe se izvriti gnev moj i namiriæu jarost svoju na njima i zadovoljiæu se, i oni æe poznati da sam ja Gospod govorio u revnosti svojoj kad izvrim gnev svoj na njima.
14. I uèiniæu od tebe pusto i rug medju narodima koji su oko tebe pred svakim koji prolazi.
15. I biæe rug i sramota i nauk i èudo narodima to su oko tebe kad izvrim sudove na tebi gnevom, jaroæu i ljutim karanjem; ja Gospod rekoh;
16. Kad pustim na vas ljute strele gladi, koje æe biti smrtne, koje æu pustiti da vas zatrem, i kad glad navalim na vas i slomim vam potporu u hlebu,
17. Kad pustim na vas glad i ljute zveri, koje æe ti decu izjesti, i kad pomor i krv prodju kroza te, i kad pustim maè na te. Ja Gospod rekoh.