Ezekiel 34
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Teko pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri?
3. Pretilinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.
4. Slabih ne krepite, i bolesne ne leèite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne traite, nego silom i estinom gospodarite nad njima.
5. I rasprae se nemajuæi pastira, i raspravi se postae hrana svim zverima poljskim.
6. Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji rasprane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih trai.
7. Zato, pastiri, èujte reè Gospodnju;
8. Tako ja bio iv, govori Gospod Gospod, to stado moje posta grabe, i ovce moje postae hrana svim zverima poljskim nemajuæi pastira, i pastiri moji ne trae stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu;
9. Zato, pastiri, èujte reè Gospodnju;
10. Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskaæu stado svoje iz njihovih ruku, i neæu im dati vie da pasu stado, i neæe vie pastiri pasti sami sebe, nego æu oteti ovce svoje iz usta njihovih i neæe im biti hrana.
11. Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo me, ja æu traiti ovce svoje i gledati ih.
12. Kao to pastir trai stado svoje kad je kod ovaca svojih rasprenih, tako æu traiti ovce svoje i oteæu ih iz svih mesta kuda se rasprae kad bee oblaèno i mraèno.
13. I izveæu ih iz naroda, i pokupiæu ih iz zemalja, i doveæu ih u zemlju njihovu, i paæu ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.
14. Na dobroj pai paæu ih, i tor æe im biti na visokim gorama izrailjevim; onde æe leati u dobrom toru i po obilatoj æe pai pasti na gorama Izrailjevim.
15. Ja æu pasti stado svoje, i ja æu ih odmarati, govori Gospod Gospod.
16. Traiæu izgubljenu, i doveæu natrag odagnanu, i ranjenu æu zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu æu i jaku potrti, paæu ih pravo.
17. A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod: Evo ja æu suditi izmedju ovce i ovce, izmedju ovnova i jaraca.
18. Malo li vam je to pasete na dobroj pai, nego ostatak pae svoje gazite nogama svojim? I to pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim?
19. A moje ovce pasu to vi nogama svojim izgazite, i piju to vi zamutite nogama svojim.
20. Zato ovako im veli Gospod Gospod: Evo me, ja æu suditi izmedju ovce debele i ovce mrave.
21. to bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste napolje,
22. Zato æu izbaviti stado svoje da ne bude vie grabe, i sudiæu izmedju ovce i ovce.
23. I podignuæu im jednog pastira koji æe ih pasti, slugu svog Davida; on æe ih pasti i biæe im pastir.
24. A ja Gospod biæu im Bog, i sluga moj David knez medju njima. Ja Gospod rekoh.
25. I uèiniæu s njima zavet mirni, istrebiæu zle zveri iz zemlje, i oni æe iveti u pustinji bez straha i spavaæe u umama.
26. I blagosloviæu njih i ta je oko gore moje, i putaæu dad na vreme; dadi æe blagoslovni biti.
27. I drveta æe poljska radjati svoj rod, i zemlja æe radjati svoj rod; i oni æe biti u svojoj zemlji bez straha, i poznaæe da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihovog, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobie.
28. I neæe vie biti plen narodima, i zveri zemaljske neæe ih jesti, nego æe iveti bez straha i niko ih neæe plaiti.
29. I podignuæu im biljku za slavu, i neæe vie umirati od gladi u zemlji, niti æe podnositi sramotu od naroda.
30. I poznaæe da sam ja Gospod Bog njihov s njima, i oni, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod Gospod.
31. A vi ste stado moje, ovce pae moje, vi ljudi, a ja sam Bog va, govori Gospod Gospod.