Ezekiel 29
1. Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.
3. Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te, Faraone care misirski, zmaju veliki to lei usred reka svojih, koji reèe: Moja je reka; ja sam je naèinio sebi.
4. Zato æu ti metnuti u èeljusti udicu, i uèiniæu da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljuti tvoje; i izvuæi æu te iz reka tvojih i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljuti tvoje.
5. I ostaviæu u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka, i paæe na zemlju i neæe se pokupiti ni sabrati, zverima zemaljskim i pticama nebeskim daæu te da te jedu.
6. I svi æe stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod; jer su tap od trske domu Izrailjevom.
7. Kad te uhvatie u ruku, ti se slomi i raseèe im sve rame; a kad se naslonie na te, ti se prebi i probode im sva bedra.
8. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja æu pustiti na te maè, i istrebiæu iz tebe ljude i stoku.
9. I zemlja æe se misirska opustoiti i biti pusta, i poznaæe se da sam ja Gospod, jer reèe: Moja je reka, i ja sam je naèinio.
10. Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiæu zemlju misirsku u pusto i samu pustinju, od kule sinske do medje etiopske.
11. Neæe prelaziti preko nje nogom svojom èovek, niti æe ivinèe nogom svojom prelaziti preko nje, i neæe se iveti u njoj èetrdeset godina.
12. I uèiniæu od zemlje misirske pusto medju zemljama opustoenim, i gradovi æe njeni medju pustim gradovima biti pusto èetrdeset godina, i rasejaæu Misirce medju narode i razasuæu ih po zemljama.
13. Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle èetrdeset godina skupiæu Misirce iz naroda u koje budu rasejani.
14. I povratiæu roblje misirsko, i doveæu ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde æe biti malo carstvo.
15. Malo æe biti mimo ostalih carstava, niti æe se vie uzdignuti nad narode, jer æu ih smanjiti da ne vladaju narodima.
16. I neæe vie biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaæe da sam ja Gospod Gospod.
17. A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
18. Sine èoveèji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj teku slubu protiv Tira; svaka glava oæelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za slubu kojom sluie protiv njega.
19. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on æe odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabe, i to æe biti plata njegovoj vojsci.
20. Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudie, govori Gospod Gospod.
21. U onaj æu dan uèiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi æu otvoriti usta medju njima, i znaæe da sam ja Gospod.