Ezekiel 22
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. A ti, sine èoveèji, hoæe li suditi, hoæe li suditi gradu krvnièkom? I hoæe li mu pokazati sve gadove njegove?
3. Reci: Ovako veli Gospod Gospod: ide vreme gradu koji proliva krv u sebi i gradi gadne bogove sebi da se skvrni.
4. Skrivio si krvlju koju si prolio, i oskvrnio si se o gadne bogove svoje koje si naèinio; i uèinio si te se pribliie dani tvoji, i doao si do godina svojih; zato æu uèiniti od tebe rug medju narodima i podsmeh po svim zemljama;
5. Koje su blizu tebe i koje su daleko podsmevaæe ti se, gadni imenom, veliki smetnjom!
6. Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoe se da prolivaju krv svaki svom silom svojom.
7. Oca i mater preziru u tebi, èine krivo inostrancu usred tebe, siroti i udovici èine nasilje u tebi;
8. Svete stvari moje prezire, i subote moje skvrni.
9. U tebi su opadaèi da prolivaju krv, i na gorama jedu u tebi, grdila èine usred tebe.
10. Golotinju oèevu otkrivaju u tebi, leu u tebi sa enom za neèistote njene.
11. I jedan èini gad sa enom blinjeg svog; a drugi skvrni snahu svoju grdilom; a drugi siluje sestru svoju, kæer oca svog, u tebi.
12. Mito primaju u tebi da prolivaju krv; ujam i pridavak uzima, i trai dobitak od blinjih svojih prevarom, a mene si zaboravio, govori Gospod Gospod.
13. Zato, evo, pljeskam rukama svojim radi tvog nepravednog dobitka, koji dobija, i radi krvi to je u tebi.
14. Hoæe li se odrati srce tvoje, ili ruke tvoje hoæe li biti jake u one dane kad stanem raditi s tobom? Ja Gospod rekoh, i uèiniæu.
15. Jer æu te rasejati po narodima i razasuti po zemljama, i istrebiæu neèistotu tvoju iz tebe.
16. I biæe skvrnavan sobom pred narodima, i poznaæe da sam ja Gospod.
17. Potom dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
18. Sine èoveèji, dom Izrailjev posta mi drodina; svi su bronza i kositer i gvodje i olovo u peæi; drodina od srebra postae.
19. Zato ovako veli Gospod Gospod: to svi vi postaste drodina, zato, evo, ja æu vas skupiti u Jerusalim.
20. Kako se skuplja srebro i bronza i gvodje i olovo i kositer usred peæi, te se raspali oganj oko njega da se istopi, tako æu vas skupiti gnevom svojim i jaroæu, i sloivi rastopiæu vas.
21. Da, skupiæu vas, i raspaliæu oko vas oganj gneva svog, i istopiæete se usred njega.
22. Kako se topi srebro u peæi, tako æete se vi istopiti u njemu, i poznaæete da sam ja Gospod izlio gnev svoj na vas.
23. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
24. Sine èoveèji, kai joj: Ti si zemlja koja se nisi oèistila; neæe pasti na te dad u dan gneva.
25. Proroci njeni sloie se u njoj, kao lav su, koji rièe i grabi plen, deru due, otimaju blago i dragocene stvari, umnoavaju udovice usred nje.
26. Svetenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenog, i neèisto od èistog ne raspoznaju, kriju oèi svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen medju njima.
27. Knezovi su njeni usred nje kao vuci, koji grabe plen, prolivajuæi krv, gubeæi due sramotnog dobitka radi.
28. I proroci njeni mau je nevaljalim kreèem, vidjaju tatinu i gataju im la govoreæi: Tako reèe Gospod Gospod; a Gospod ne reèe.
29. Narod zemaljski vara i otima, i siromahu i ubogome èini nasilje, i doljaku èini krivo.
30. I traih medju njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nadjoh nikoga.
31. Zato æu izliti na njih gnev svoj, ognjem jarosti svoje istrebiæu ih, put njihov obratiæu im na glavu, govori Gospod Gospod.