Ezekiel 11
1. Tada me podie duh, i odnese me na istoèna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima bee dvadeset i pet ljudi, i medju njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne.
2. I reèe mi: Sine èoveèji, ovi ljudi smiljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu,
3. Govoreæi: Nije blizu; da gradimo kuæe; ovaj je grad lonac a mi meso.
4. Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine èoveèji.
5. I pade na me duh Gospodnji i reèe mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vaeg.
6. Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih.
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas æu izvesti iz njega.
8. Bojite se maèa; maè æu pustiti na vas, govori Gospod Gospod.
9. I izveæu vas iz njega, i daæu vas u ruke tudjincima, i izvriæu na vama sudove.
10. Od maèa æete pasti, na medji Izrailjevoj sudiæu vam, i poznaæete da sam ja Gospod.
11. Ovaj grad neæe vam biti lonac niti æete vi biti u njemu meso; na medji Izrailjevoj sudiæu vam.
12. I poznaæete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvravaste, nego èiniste po zakonima tih naroda to su oko vas.
13. A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoæe li da istrebi ostatak Izrailjev?
14. A glas Gospodnji dodje mi govoreæi:
15. Sine èoveèji, braæa su tvoja, braæa tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govorie Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo.
16. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet æu im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoe.
17. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabraæu vas iz naroda i pokupiæu vas iz zemalja u koje se rasejaste, i daæu vam zemlju Izrailjevu.
18. I kad dodju u nju, izbaciæe iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene.
19. I daæu im jedno srce, i nov duh metnuæu u njih, i izvadiæu iz tela njihovog kameno srce i daæu im srce mesno,
20. Da bi hodili po mojim uredbama i drali moje zakone i izvravali ih; i biæe mi narod, i ja æu im biti Bog.
21. A kojima srce ide po elji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov æu put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.
22. Potom mahnue heruvimi krilima svojim, i toèkovi otidoe prema njima, i slava Boga Izrailjevog bee ozgo nad njima.
23. I podie se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu.
24. A mene duh podie i odnese u utvari duhom Bojim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene.
25. I kazah roblju sve reèi Gospodnje to mi pokaza.