Ezekiel 1
1. Godine tridesete, meseca èetvrtog, petog dana, kad bejah medju robljem na reci Hevaru, otvorie se nebesa, i videh utvare Boje.
2. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,
3. Dodje reè Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, sveteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dodje ruka Gospodnja nada nj.
4. I videh, i gle, silan vetar dolaae od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevae, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;
5. Isred njega jo kao èetiri ivotinje, koje na oèi behu nalik na èoveka;
6. I u svake behu èetiri lica, i èetiri krila u svake;
7. I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao ugladjena bronza.
8. I ruke im behu èoveèje pod krilima nad èetiri strane, i lica im i krila behu na èetiri strane.
9. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se iduæi, nego svaka idjae na prema se.
10. I lice bee u sve èetiri lice èoveèje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve èetiri.
11. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.
12. I svaka idjae pravo na prema se; idjahu kuda duh idjae, i ne okretahu se iduæi.
13. I na oèi behu te ivotinje kao ivo ugljevlje, gorahu na oèi kao sveæe; taj oganj prolaae izmedju ivotinja i svetljae se, i iz ognja izlaae munja.
14. I ivotinje trèahu i vraæahu se kao munja.
15. I kad gledah ivotinje, gle, toèak jedan bee na zemlji uza svaku ivotinju prema èetiri lica njihova.
16. Oblièjem i napravom behu toèkovi kao boje hrisolitove, i sva èetiri behu jednaka, i oblièjem i napravom behu kao da je jedan toèak u drugom.
17. Kad idjahu, idjahu sva èetiri svaki na svoju stranu, i iduæi ne skretahu.
18. I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni oèiju unaokolo u sva èetiri.
19. I kad idjahu ivotinje, idjahu i toèkovi uz njih; i kad se ivotinje podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi.
20. Kuda duh idjae, onamo idjahu, i podizahu se toèkovi prema njima, jer duh ivotinjski bee u toèkovima.
21. Kad one idjahu, idjahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i toèkovi prema njima, jer duh ivotinjski bee u toèkovima.
22. A nad glavama ivotinjama bee kao nebo, po vidjenju kao kristal, strano, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.
23. A pod tim nebom behu im krila pruena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.
24. I èuh huku krila njihovih kad idjahu kao da bee huka velike vode, kao glas Svemoguæeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, sputahu krila.
25. I kad stavi sputahu krila, èujae se glas ozgo iz neba, koje bee nad glavama njihovim.
26. I ozgo na onom nebu to im bee nad glavama, bee kao presto, po vidjenju kao kamen safir, i na prestolu bee po oblièju kao èovek.
27. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.
28. Kao duga u oblaku kad je kia, takva na oèi bee svetlost unaokolo. To bee vidjenje slave Boje na oèima; i kad videh, padoh na lice svoje, i èuh glas Nekoga koji govorae.