Ezekiel 24
1. Potom godine devete, desetog meseca, desetog dana, dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, zapii ime ovog dana, ovog istog dana; u taj dan dodje car vavilonski na Jerusalim.
3. I kai prièu tom domu odmetnièkom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: pristavi lonac, pristavi, i nalij u nj vode.
4. Sloi u nj delove, sve dobre delove, stegno i pleæe, i napuni ga najboljih kostiju.
5. Uzmi najbolje iz stada, i naloi kosti ispod njega, i uzvari dobro da se i kosti raskuvaju u njemu.
6. Jer ovako veli Gospod Gospod: Teko gradu krvnièkom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog neæe da sidje zagorel; povadi deo po deo; reb da se ne baci za nj.
7. Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom.
8. Raspalivi gnev da uèinim osvetu, metnuæu krv njegovu na go kamen da se ne pokrije.
9. Zato ovako govori Gospod Gospod: Teko gradu krvnièkom! I ja æu naloiti velik oganj.
10. Nanesi drva, i raspali oganj, neka se strai meso, zaèini korenjem, i kosti neka izgore.
11. Metni ga praznog na ivo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu neèistota njegova i da nestane zagoreli njegove.
12. Laima dosadio mi je; zato neæe izaæi iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj æe zagorel njegova.
13. U neèistoti je tvojoj grdilo tvoje; jer sam te èistio, ali se ti ne oèisti; neæe se vie èistiti od neèistote svoje, dokle ne namirim gnev svoj nad tobom.
14. Ja Gospod govorih; doæi æe, i izvriæu; neæu odustati niti æu aliti niti æu se raskajati, po putevima tvojim i po delima tvojim sudiæe ti, govori Gospod Gospod.
15. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
16. Sine èoveèji, evo ja æu ti uzeti elju oèiju tvojih zlom, ali ne tui ni plaèi, niti suza roni.
17. Nemoj uzdisati, ne ali kako biva za mrtvim, metni kapu na glavu, i obuæu svoju obuj na noge, i usta svojih nemoj pokriti i hleba nièijeg ne jedi.
18. I govorih ujutru narodu, a uveèe mi umre ena; i sutradan uèinih kako mi bee zapovedjeno.
19. I reèe mi narod: Hoæe li nam kazati ta nam je to to radi?
20. I odgovorih im: Dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
21. Reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: evo, ja æu oskvrniti svetinju svoju, velièanstvo sile vae, elju oèiju vaih i ta je milo dui vaoj; i sinovi æe vai i kæeri vae koje ostaviste pasti od maèa.
22. I èiniæete kako ja èinim: usta neæete pokriti i hleba nièijeg neæete jesti;
23. I kape æe vam biti na glavama i obuæa na nogama; neæete tuiti ni plakati, nego æete sa bezakonja svojih èileti i uzdisaæete jedan s drugim.
24. I Jezekilj æe vam biti znak: èiniæete sve to on èini; kad to dodje, poznaæete da sam ja Gospod Gospod.
25. A ti, sine èoveèji, u onaj dan kad im uzmem silu njihovu, radost slave njihove, elju oèiju njihovih i za èim tei dua njihova, sinove njihove i kæeri njihove,
26. U taj dan ko pobegne, neæe li doæi k tebi da ti donese glas?
27. U taj æe se dan otvoriti usta tvoja prema onom ko pobegne, i govoriæe i neæe vie biti nem; i biæe im znak, i oni æe poznati da sam ja Gospod.