Matej 9

1. I ušavši u ladju predje i dodje u svoj grad.

2. I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reèe uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.

3. I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.

4. I videæi Isus pomisli njihove reèe: Zašto zlo mislite u srcima svojim?

5. Jer šta je lakše reæi: Opraštaju ti se gresi; ili reæi: Ustani i hodi?

6. Ali da znate da vlast ima Sin èoveèiji na zemlji opraštati grehe (tada reèe uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

7. I ustavši otide doma.

8. A ljudi videæi èudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.

9. I odlazeæi Isus odande vide èoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reèe mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.

10. I kad jedjaše u kuæi, gle, mnogi carinici i grešnici dodjoše i jedjahu s Isusom i s uèenicima Njegovim.

11. I videvši to fariseji govorahu uèenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima uèitelj vaš jede i pije?

12. A Isus èuvši to reèe im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

13. Nego idite i nauèite se šta znaèi: Milosti hoæu, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

14. Tada pristupiše k Njemu uèenici Jovanovi govoreæi: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a uèenici tvoji ne poste?

15. A Isus reèe im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego æe doæi vreme kad æe se oteti od njih ženik, i onda æe postiti.

16. Jer niko ne meæe novu zakrpu na staru haljinu; jer æe se zakrpa odadreti od haljine, i gora æe rupa biti.

17. Niti se lije vino novo u mehove stare; inaèe mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se saèuva.

18. Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dodje i klanjaše Mu se govoreæi: Kæi moja sad umre; nego dodji i metni na nju ruku svoju, i oživeæe.

19. I ustavši Isus za njim podje i uèenici Njegovi.

20. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od teèenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.

21. Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviæu.

22. A Isus obazrevši se i videvši je reèe: Ne boj se, kæeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog èasa.

23. I došavši Isus u dom knežev i videvši sviraèe i ljude zabunjene

24. Reèe im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.

25. A kad istera ljude, udje, i uhvati je za ruku, i usta devojka.

26. I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.

27. A kad je Isus odlazio odande, za Njim idjahu dva slepca vièuæi i govoreæi: Pomiluj nas, sine Davidov!

28. A kad dodje u kuæu, pristupiše k Njemu slepci, i reèe im Isus: Verujete li da mogu to uèiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.

29. Tada dohvati se oèiju njihovih govoreæi: Po veri vašoj neka vam bude.

30. I otvoriše im se oèi. I zapreti im Isus govoreæi: Gledajte da niko ne dozna.

31. A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.

32. Kad oni pak izidjoše, gle, dovedoše k Njemu èoveka nemog i besnog.

33. I pošto izgna djavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreæi: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.

34. A fariseji govorahu: Pomoæu kneza djavolskog izgoni djavole.

35. I prohodjaše Isus po svim gradovima i selima uèeæi po zbornicama njihovim i propovedajuæi jevandjelje o carstvu, i isceljujuæi svaku bolest i svaku nemoæ po ljudima.

36. A gledajuæi ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.

37. Tada reèe uèenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.

38. Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.