Matej 23
1. Tada Isus reèe k narodu i uèenicima svojim
2. Govoreæi: Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji.
3. Sve dakle to vam kau da drite, drite i tvorite; ali ta oni èine ne èinite; jer govore a ne èine.
4. Nego veu bremena teka i nezgodna za noenje, i tovare na pleæa ljudska; a prstom svojim neæe da ih prihvate.
5. A sva dela svoja èine da ih vide ljudi: rairuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
6. I trae zaèelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
7. I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
8. A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braæa.
9. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
10. Niti se zovite Uèitelji; jer je u vas jedan uèitelj Hristos.
11. A najveæi izmedju vas da vam bude sluga.
12. Jer koji se podie, poniziæe se, a koji se poniuje, podignuæe se.
13. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
14. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete kuæe udovièke, i lano se Bogu molite dugo; zato æete veæma biti osudjeni.
15. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, èinite ga sinom paklenim, udvoje veæim od sebe.
16. Teko vama vodje slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom nita je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
17. Budale slepe! ta je veæe, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
18. I ako se ko kune oltarom nita je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je
19. Budale slepe! ta je veæe, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
20. Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim to je na njemu.
21. I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim to ivi u njoj.
22. I koji se kune nebom, kune se prestolom Bojim i Onim koji sedi na njemu.
23. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste ta je najpretenije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo èiniti i ono ne ostavljati.
24. Vodje slepe koji ocedjujete komarca a kamilu prodirete.
25. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri to èistite spolja èau i zdelu a iznutra su pune grabea i nepravde.
26. Fariseju slepi! Oèisti najpre iznutra èau i zdelu da budu i spolja èiste.
27. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreèeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvaèkih i svake neèistote.
28. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
29. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
30. I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
31. Tim samo svedoèite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
32. I vi dopunite meru otaca svojih.
33. Zmije, porodi aspidini! Kako æete pobeæi od presude u oganj pakleni?
34. Zato evo ja æu k vama poslati proroke i premudre i knjievnike; i vi æete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
35. Da dodje na vas sva krv pravedna to je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste medju crkvom i oltarom.
36. Zaista vam kaem da æe ovo sve doæi na rod ovaj.
37. Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim èeda tvoja kao to koko skuplja piliæe svoje pod krila i ne hteste!
38. Eto æe vam se ostaviti vaa kuæa pusta.
39. Jer vam kaem: Neæete mene videti odsele dok ne kaete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.