Matej 21

1. I kad se približiše k Jerusalimu i dodjoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva uèenika

2. Govoreæi im: Idite u selo što je prema vama, i odmah æete naæi magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.

3. I ako vam ko reèe šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah æe ih poslati.

4. A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreæi:

5. Kažite kæeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magarièinom.

6. I uèenici otidoše, i uèinivši kako im zapovedi Isus.

7. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.

8. A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.

9. A narod koji idjaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreæi: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

10. I kad On udje u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreæi: Ko je to?

11. A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.

12. I udje Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

13. I reèe im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku.

14. I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.

15. A kad videše glavari sveštenièki i književnici èudesa što uèini, i decu gde vièu u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.

16. I rekoše Mu: Èuješ li šta ovi govore? A Isus reèe im: Da! Zar niste nikad èitali: Iz usta male dece i koja sisaju naèinio si sebi hvalu?

17. I ostavivši ih izadje napolje iz grada u Vitaniju, i zanoæi onde.

18. A ujutru, vraæajuæi se u grad, ogladne.

19. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dodje k njoj, i ne nadje ništa na njoj do lišæe samo, i reèe joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.

20. I videvši to uèenici diviše se govoreæi: Kako odmah usahnu smokva!

21. A Isus odgovarajuæi reèe im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno uèiniæete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biæe.

22. I sve što uzištete u molitvi verujuæi, dobiæete.

23. I kad dodje u crkvu i stade uèiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenièki i starešine narodne govoreæi: Kakvom vlasti to èiniš? I ko ti dade vlast tu?

24. A Isus odgovarajuæi reèe im: Ja æu vas upitati jednu reè, koju ako mi kažete, i ja æu vama kazati kakvom vlasti ovo èinim.

25. Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreæi: Ako kažemo: S neba, reæi æe nam: Zašto mu dakle ne verovaste?

26. Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.

27. I odgovarajuæi Isusu rekoše: Ne znamo. Reèe i On njima: Ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.

28. Šta vam se èini? Èovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reèe: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.

29. A on odgovarajuæi reèe: Neæu; a posle se raskaja i otide.

30. I pristupivši k drugom reèe tako. A on odgovarajuæi reèe: Hoæu, gospodaru; i ne otide.

31. Koji je od ove dvojice ispunio volju oèevu? Rekoše Mu: Prvi. Reèe im Isus: Zaista vam kažem da æe carinici i kurve pre vas uæi u carstvo Božje.

32. Jer dodje k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.

33. Drugu prièu èujte: Beše èovek domaæin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i naèini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.

34. A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.

35. I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.

36. Opet posla druge sluge, više nego pre, i uèiniše im tako isto.

37. A po tom posla k njima sina svog govoreæi: Postideæe se sina mog.

38. A vinogradari videvši sina rekoše medju sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.

39. I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.

40. Kad dodje dakle gospodar od vinograda šta æe uèiniti vinogradarima onim?

41. Rekoše Mu: Zloèince æe zlom smrti pomoriti; a vinograd daæe drugim vinogradarima, koji æe mu davati rodove u svoje vreme.

42. A reèe im Isus: Zar niste nikada èitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim oèima.

43. Zato vam kažem da æe se od vas uzeti carstvo Božje, i daæe se narodu koji njegove rodove donosi.

44. I ko padne na ovaj kamen razbiæe se; a na koga on padne satræe ga.

45. I èuvši glavari sveštenièki i fariseji prièe Njegove razumeše da za njih govori.

46. I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.