Matej 27

1. A kad bi ujutru, uèiniše veæe svi glavari sveštenièki i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.

2. I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.

3. Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima sveštenièkim i starešinama

4. Govoreæi: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti æeš videti.

5. I bacivši srebrnike u crkvi izidje, i otide te se obesi.

6. A glavari sveštenièki uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.

7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lonèarevu njivu za groblje gostima.

8. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.

9. Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreæi: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;

10. I dadoše ih za njivu lonèarevu, kao što mi kaza Gospod.

11. A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreæi: Ti li si car judejski? A Isus reèe mu: Ti kažeš.

12. I kad Ga tužahu glavari sveštenièki i starešine, ništa ne odgovori.

13. Tada reèe mi Pilat: Èuješ li šta na tebe svedoèe?

14. I ne odgovori mu ni jednu reè tako da se sudija divljaše vrlo.

15. A o svakom prazniku pashe beše obièaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoæe.

16. A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.

17. I kad se sabraše, reèe im Pilat: Koga hoæete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?

18. Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.

19. A kad sedjaše u sudu, poruèi mu žena njegova govoreæi: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.

20. A glavari sveštenièki i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.

21. A sudija odgovarajuæi reèe im: Koga hoæete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.

22. Reèe im Pilat: A šta æu èiniti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.

23. Sudija pak reèe: A kakvo je zlo uèinio? A oni glasno povikaše govoreæi: Da se razapne.

24. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veæa buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreæi: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi æete videti.

25. I odgovarajuæi sav narod reèe: Krv njegova na nas i na decu našu.

26. Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.

27. Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu èetu vojnika.

28. I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.

29. I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreæi: Zdravo, care judejski!

30. I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.

31. I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.

32. I izlazeæi nadjoše èoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.

33. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,

34. Dadoše Mu da pije siræe pomešano sa žuèi, i okusivši ne hte da pije.

35. A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;

36. I sedjahu onde te Ga èuvahu.

37. I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.

38. Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.

39. A koji prolažahu huljahu na Nj mašuæi glavama svojim.

40. I govoreæi: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, sidji s krsta.

41. A tako i glavari sveštenièki s književnicima i starešinama podsmevajuæi se govorahu:

42. Drugima pomože, a sebi ne može pomoæi. Ako je car Izrailjev, neka sidje sad s krsta pa æemo ga verovati.

43. On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.

44. Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.

45. A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

46. A oko devetog sata povika Isus glasno govoreæi: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

47. A neki od onih što stajahu onde èuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.

48. I odmah otrèa jedan od njih te uze sundjer, i napuni octa, pa nataèe na trsku, te Ga pojaše.

49. A ostali govorahu: Stani da vidimo hoæe li doæi Ilija da mu pomogne.

50. A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.

51. I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;

52. I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;

53. I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, udjoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

54. A kapetan i koji s njim èuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreæi: Zaista ovaj beše Sin Božji.

55. I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.

56. Medju kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.

57. A kad bi uveèe, dodje èovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takodje bio uèenik Isusov.

58. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.

59. I uzevši Josif telo zavi Ga u platno èisto;

60. I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.

61. A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i sedjahu prema grobu.

62. Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenièki i fariseji kod Pilata,

63. I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustaæu.

64. Zato zapovedi da se utvrdi grob do treæeg dana da ne dodju kako uèenici njegovi noæu i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i biæe poslednja prevara gora od prve.

65. Reèe im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.

66. A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapeèatiše kamen.