Matej 22
1. I odgovarajuæi Isus opet reèe im u prièama govoreæi:
2. Carstvo je nebesko kao èovek car koji naèini svadbu sinu svom.
3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htee doæi.
4. Opet posla druge sluge govoreæi: Kaite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.
5. A oni ne marivi otidoe ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6. A ostali uhvatie sluge njegove, izruie ih, i pobie ih.
7. A kad to èu car onaj, razgnevi se i poslavi vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8. Tada reèe slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne bie dostojne.
9. Idite dakle na raskræe i koga god nadjete, dozovite na svadbu.
10. I iziavi sluge one na raskræa sabrae sve koje nadjoe, zle i dobre; i stolovi napunie se gostiju.
11. Izaavi pak car da vidi goste ugleda onde èoveka neobuèenog u svadbeno ruho.
12. I reèe mu: Prijatelju! Kako si doao amo bez svadbenog ruha? A on oæute.
13. Tada reèe car slugama: Sveite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde æe biti plaè i krgut zuba.
14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15. Tada otidoe fariseji i naèinie veæe kako bi Ga uhvatili u reèi.
16. I poslae k Njemu uèenike svoje s Irodovcima, te rekoe: Uèitelju! Znamo da si istinit, i putu Bojem zaista uèi, i ne mari ni za koga, jer ne gleda ko je ko.
17. Kai nam dakle ta misli ti? Treba li dati haraè æesaru ili ne?
18. Razumevi Isus lukavstvo njihovo reèe: to me kuate, licemeri?
19. Pokaite mi novac haraèki. A oni donesoe Mu novac.
20. I reèe im: Èiji je obraz ovaj i natpis?
21. I rekoe Mu: Æesarev. Tada reèe im: Podajte dakle æesarevo æesaru, i Boje Bogu.
22. I èuvi divie se, i ostavivi Ga otidoe.
23. Taj dan pristupie k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitae Ga
24. Govoreæi: Uèitelju! Mojsije reèe: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov enu njegovu i da podigne seme bratu svom.
25. U nas bee sedam braæe; i prvi oenivi se umre, i ne imavi poroda ostavi enu svoju bratu svom.
26. A tako i drugi, i treæi, sve do sedmog.
27. A posle svih umre i ena.
28. O vaskrsenju dakle koga æe od sedmorice biti ena? Jer je za svima bila.
29. A Isus odgovarajuæi reèe im: Varate se, ne znajuæi Pisma ni sile Boje.
30. Jer o vaskrsenju niti æe se eniti ni udavati; nego su kao andjeli Boji na nebu.
31. A za vaskrsenje mrtvih niste li èitali ta vam je rekao Bog govoreæi:
32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego ivih.
33. I èuvi narod divljae se nauci Njegovoj.
34. A fariseji èuvi da posrami sadukeje sabrae se zajedno.
35. I upita jedan od njih zakonik kuajuæi Ga i govoreæi:
36. Uèitelju! Koja je zapovest najveæa u zakonu?
37. A Isus reèe mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom misli svojom.
38. Ovo je prva i najveæa zapovest.
39. A druga je kao i ova: Ljubi blinjeg svog kao samog sebe.
40. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
41. A kad se sabrae fariseji, upita ih Isus
42. Govoreæi: ta mislite za Hrista, èiji je sin? Rekoe Mu: Davidov.
43. Reèe im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreæi:
44. Reèe Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok poloim neprijatelje Tvoje podnoje nogama Tvojim?
45. Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
46. I niko Mu ne mogae odgovoriti reèi; niti smede ko od tog dana da Ga zapita vie.