Matej 8

1. A kad sidje s gore, za Njim idjaše naroda mnogo.

2. I gle, èovek gubav dodje i klanjaše Mu se govoreæi: Gospode! Ako hoæeš, možeš me oèistiti.

3. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreæi: Hoæu, oèisti se. I odmah oèisti se od gube.

4. I reèe mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedoèanstva njima.

5. A kad udje u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleæi Ga

6. I govoreæi: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muèi se vrlo.

7. A Isus mu reèe: Ja æu doæi i isceliæu ga.

8. I kapetan odgovori i reèe: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj udješ; nego samo reci reè, i ozdraviæe sluga moj.

9. Jer i ja sam èovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Uèini to, i uèini.

10. A kad èu Isus, udivi se i reèe onima što idjahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.

11. I to vam kažem da æe mnogi od istoka i zapada doæi i sešæe za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:

12. A sinovi carstva izgnaæe se u tamu najkrajnju; onde æe biti plaè i škrgut zuba.

13. A kapetanu reèe Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj èas.

14. I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.

15. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.

16. A uveèe dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove reèju, i sve bolesnike isceli:

17. Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreæi: On nemoæi naše uze i bolesti ponese.

18. A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi uèenicima svojim da idu na one strane.

19. I pristupivši jedan književnik reèe Mu: Uèitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti podješ.

20. Reèe njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin èoveèiji nema gde glave zakloniti.

21. A drugi od uèenika Njegovih reèe Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.

22. A Isus reèe njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.

23. I kad udje u ladju, za Njim udjoše uèenici Njegovi.

24. I gle, oluja velika postade na moru da se ladja pokri valovima; a On spavaše.

25. I prikuèivši se uèenici Njegovi probudiše Ga govoreæi: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.

26. I reèe im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.

27. A ljudi èudiše se govoreæi: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?

28. A kad dodje na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proæi putem onim.

29. I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da muèiš nas?

30. A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.

31. I djavoli moljahu Ga govoreæi: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.

32. I reèe im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.

33. A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.

34. I gle, sav grad izidje na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.