Matej 18
1. U taj èas pristupie k Isusu uèenici govoreæi: Ko je dakle najveæi u carstvu nebeskom?
2. I dozva Isus dete, i postavi ga medju njih,
3. I reèe im: Zaista vam kaem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, neæete uæi u carstvo nebesko.
4. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveæi u carstvu nebeskom.
5. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
6. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenièni o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
7. Teko svetu od sablazni! Jer je potrebno da dodju sablazni; ali teko onom èoveku kroz koga dolazi sablazan.
8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablanjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je uæi u ivot hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj veèni.
9. I ako te oko tvoje sablanjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u ivot uæi, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
10. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kaem da andjeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
11. Jer Sin èoveèiji dodje da iznadje i spase izgubljeno.
12. ta vam se èini? Kad ima jedan èovek sto ovaca pa zadje jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da trai onu to je zala?
13. I ako se dogodi da je nadje, zaista vam kaem da se njoj vie raduje nego onima devedeset i devet to nisu zale.
14. Tako nije volja Oca vaeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
15. Ako li ti sagrei brat tvoj, idi i pokaraj ga medju sobom i njim samim; ako te poslua, dobio si brata svog.
16. Ako li te ne poslua, uzmi sa sobom jo jednog ili dvojicu da sve reèi ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
17. Ako li njih ne poslua, kai crkvi; a ako li ne poslua ni crkvu, da ti bude kao neznaboac i carinik.
18. Jer vam kaem zaista: ta god sveete na zemlji biæe svezano na nebu, i ta god razreite na zemlji biæe razreeno na nebu.
19. Jo vam kaem zaista: ako se dva od vas sloe na zemlji u èemu mu drago, zato se uzmole, daæe im Otac moj koji je na nebesima.
20. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medju njima.
21. Tada pristupi k Njemu Petar i reèe: Gospode! Koliko puta ako mi sagrei brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
22. Reèe njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
23. Zato je carstvo nebesko kao èovek car koji namisli da se proraèuna sa svojim slugama.
24. I kad se poèe raèunati, dovedoe mu jednog dunika od deset hiljada talanata.
25. I buduæi da nemae èim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i enu njegovu i decu, i sve to ima; i da mu se plati.
26. No sluga taj pade i klanjae mu se govoreæi: Gospodaru! Prièekaj me, i sve æu ti platiti.
27. A gospodaru se saali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
28. A kad izidje sluga taj, nadje jednog od svojih drugara koji mu je duan sto groa, i uhvativi ga davljae ga govoreæi: Daj mi ta si duan.
29. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljae ga govoreæi: Prièekaj me, i sve æu ti platiti.
30. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
31. Videvi pak drugari njegovi taj dogadjaj ao im bi vrlo, i otiavi kazae gospodaru svom sav dogadjaj.
32. Tada ga dozva gospodar njegov, i reèe mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
33. Nije li trebalo da se i ti smiluje na svog drugara, kao i ja na te to se smilovah?
34. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga muèiteljima dok ne plati sav dug svoj.
35. Tako æe i Otac moj nebeski uèiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.