Matej 15
1. Tada pristupie k Isusu knjievnici i fariseji od Jerusalima govoreæi:
2. Zato uèenici tvoji prestupaju obièaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
3. A On odgovarajuæi reèe im: Zato i vi prestupate zapovest Boju za obièaje svoje?
4. Jer Bog zapoveda govoreæi: Potuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smræu da umre.
5. A vi kaete: Ako koji reèe ocu ili materi: Prilog je èim bi ti ja mogao pomoæi;
6. Moe i da ne potuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Boju za obièaje svoje.
7. Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreæi:
8. Ovi ljudi pribliavaju se k meni ustima svojim, i usnama potuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.
9. No zaludu me potuju uèeæi naukama i zapovestima ljudskim.
10. I dozvavi ljude, reèe im: Sluajte i razumite.
11. Ne pogani èoveka ta ulazi u usta; nego ta izlazi iz usta ono pogani èoveka.
12. Tada pristupie uèenici Njegovi i rekoe Mu: Zna li da fariseji èuvi tu reè sablaznie se?
13. A On odgovarajuæi reèe: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniæe se.
14. Ostavite ih: oni su slepe vodje slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba æe u jamu pasti.
15. A Petar odgovarajuæi reèe Mu: Kai nam prièu ovu.
16. A Isus reèe: Eda li ste i vi jo nerazumni?
17. Zar jo ne znate da sve to ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
18. A ta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani èoveka.
19. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lana svedoèanstva, hule na Boga.
20. I ovo je to pogani èoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani èoveka.
21. I iziavi odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
22. I gle, ena Hananejka izadje iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreæi: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kæer vrlo muèi djavo.
23. A On joj ne odgovori ni reèi. I pristupivi uèenici Njegovi moljahu Ga govoreæi: Otpusti je, kako vièe za nama.
24. A On odgovarajuæi reèe: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
25. A ona pristupivi pokloni Mu se govoreæi: Gospode pomozi mi!
26. A On odgovarajuæi reèe: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
27. A ona reèe: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva to padaju s trpeze njihovih gospodara.
28. Tada odgovori Isus, i reèe joj: O eno! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoæe. I ozdravi kæi njena od onog èasa.
29. I otiavi Isus odande, dodje k moru galilejskom, i popevi se na goru, sede onde.
30. I pristupie k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i poloie ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
31. Tako da se narod divljae, videæi neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvalie Boga Izrailjevog.
32. A Isus dozvavi uèenike svoje reèe: ao mi je ovog naroda, jer veæ tri dana stoje kod mene i nemaju ta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
33. I rekoe Mu uèenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
34. I reèe im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoe: Sedam, i malo ribice.
35. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
36. I uzevi onih sedam hlebova i ribe, i davi hvalu, prelomi, i dade uèenicima svojim, a uèenici narodu.
37. I jedoe svi, i nasitie se; i nakupie komada to preteèe sedam kotarica punih.
38. A onih to su jeli bee èetiri hiljade ljudi, osim ena i dece.
39. I otpustivi narod udje u ladju, i dodje u okoline magdalske.