Matej 11
1. I kad svri Isus zapovesti dvanaestorici uèenika svojih, otide odande dalje da uèi i da propoveda po gradovima njihovim.
2. A Jovan èuvi u tamnici dela Hristova posla dvojicu uèenika svojih,
3. I reèe Mu: Jesi li ti Onaj to æe doæi, ili drugog da èekamo?
4. A Isus odgovarajuæi reèe im: Idite i kaite Jovanu ta èujete i vidite:
5. Slepi progledaju i hromi hode, gubavi èiste se i gluvi èuju, mrtvi ustaju i siromanima propoveda se jevandjelje.
6. I blago onome koji se ne sablazni o mene.
7. A kad ovi otidoe, poèe Isus ljudima govoriti o Jovanu: ta ste izili u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
8. Ili ta ste izili da vidite? Èoveka u meke haljine obuèena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.
9. Ili ta ste izili da vidite? Proroka? Da, ja vam kaem, i vie od proroka.
10. Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto, ja aljem andjela svog pred licem Tvojim, koji æe pripraviti put Tvoj pred Tobom.
11. Zaista vam kaem: Ni jedan izmedju rodjenih od ena nije iziao veæi od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veæi je od njega.
12. A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledije dobijaju ga.
13. Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana.
14. I ako hoæete verovati, on je Ilija to æe doæi.
15. Koji ima ui da èuje neka èuje.
16. Ali kakav æu kazati da je ovaj rod? On je kao deca koja sede po ulicama i vièu svojim drugovima,
17. I govore: Svirasmo vam, i ne igraste; alismo vam se, i ne jaukaste.
18. Jer Jovan dodje, koji ni jede ni pije, a oni kau: Djavo je u njemu.
19. Dodje Sin èoveèiji, koji i jede i pije, a oni kau: Gle èoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grenicima. I opravdae premudrost deca njena.
20. Tada poèe Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveæa èudesa Njegova, pa se nisu pokajali:
21. Teko tebi, Horazine! Teko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila èudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreæi i pepelu pokajali.
22. Ali vam kaem: Tiru i Sidonu lake æe biti u dan stranog suda nego vama.
23. I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla æe propasti: jer da su u Sodomu bila èudesa to su u tebi bila, ostao bi do dananjeg dana.
24. Ali vam kaem da æe zemlji sodomskoj lake biti u dan stranog suda nego tebi.
25. U to vreme odgovori Isus, i reèe: Hvalim Te, Oèe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.
26. Da, Oèe, jer je tako bila volja Tvoja.
27. Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoæe kazati.
28. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja æu vas odmoriti.
29. Uzmite jaram moj na sebe, i nauèite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naæi æete pokoj duama svojim.
30. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.