Prva knjiga o Samuelu 5

1. A Filisteji uzeše kovèeg Božji, i odnesoše iz Even-Ezera u Azot.

2. I uzevši Filisteji kovèeg Božji unesoše ga u dom Dagonov, i namestiše ga do Dagona.

3. A sutradan kad ustaše Azoæani rano, a to Dagon ležaše nièice na zemlji pred kovèegom Gospodnjim; i oni uzeše Dagona i metnuše ga opet na njegovo mesto.

4. A kad sutradan rano ustaše, gle, opet Dagon ležaše nièice na zemlji pred kovèegom Gospodnjim, a glava Dagonu i obe ruke odseèene behu na pragu; samo trup od Dagona beše ostao.

5. Zato sveštenici Dagonovi i koji god ulaze u dom Dagonov ne staju na prag Dagonov u Azotu do danas.

6. Tada oteža ruka Gospodnja Azoæanima, i moraše ih i udaraše ih šuljevima u Azotu i medjama njegovim.

7. A kad Azoæani videše šta je, rekoše da ne stoji kod nas kovèeg Boga Izrailjevog; jer je ruka Njegova teška nad nama i nad Dagonom bogom našim.

8. I poslaše, te sabraše k sebi sve knezove filistejske, i rekoše im: Šta æemo èiniti s kovèegom Boga Izrailjevog? A oni rekoše: Da se prenese u Gat kovèeg Boga Izrailjevog. I prenesoše kovèeg Boga Izrailjevog.

9. A kad ga prenesoše, bi ruka Gospodnja na gradu s mukom vrlo velikom, i stade biti gradjane od malog do velikog, i dodjoše na njih tajni šuljevi.

10. Zato poslaše kovèeg Božji u Akaron; a kad dodje kovèeg Božji u Akaron, povikaše Akaronjani govoreæi: Donesoše k nama kovèeg Boga Izrailjevog da pomori nas i naš narod.

11. Zato poslaše, te sabraše sve knezove filistejske, i rekoše: Pošljite kovèeg Boga Izrailjevog neka se vrati na svoje mesto, da ne pomori nas i narod naš. Jer beše smrtan strah po celom gradu, i vrlo teška beše ruka Gospodnja onde.

12. Jer ljudi koji ostajahu živi bolovahu od šuljeva tako da se vika u gradu podizaše do neba.