Prva knjiga o Samuelu 22

1. Tada David otide odande i uteèe u peæinu odolamsku. A kad to èuše braæa njegova i sav dom oca njegovog, dodjoše onamo k njemu.

2. I skupiše se oko njega koji god behu u nevolji i koji behu zaduženi i koji god behu tužnog srca; i on im posta poglavica; i beše ih s njim oko èetiri stotine ljudi.

3. I odande otide David u Mispu moavsku, i reèe caru moavskom: Dopusti da se otac moj i mati moja sklone kod vas dokle vidim šta æe Bog uèiniti sa mnom.

4. I izvede ih pred cara moavskog, i ostaše kod njega za sve vreme dokle David beše u onom gradu.

5. Ali prorok Gad reèe Davidu: Nemoj ostati u tom gradu, idi i vrati se u zemlju Judinu. I David otide i dodje u šumu Aret.

6. A Saul èu da se pojavio David i ljudi što behu s njim. Tada Saul sedjaše u Gavaji pod šumom u Rami, s kopljem u ruci, a sve sluge njegove stajahu pred njim.

7. I reèe Saul slugama svojim koje stajahu pred njim: Èujte sinovi Venijaminovi; hoæe li vama svima sin Jesejev dati njive i vinograde? Hoæe li sve vas uèiniti hiljadnicima i stotinicima?

8. Te ste se svi složili na me, i nema nikoga da mi javi da se moj sin složio sa sinom Jesejevim, i nema nikoga medju vama da mari za me i da mi javi da je sin moj podigao slugu mog na me da mi zaseda, kao što se danas vidi.

9. Tada odgovori Doik Idumejac, koji stajaše sa slugama Saulovim, i reèe: Video sam sina Jesejevog gde dodje u Nov k Ahimelehu, sinu Ahitovovom.

10. On pita za nj Gospoda, i dade mu brašnjenice: i maè Golijata Filistejina dade mu.

11. Tada car posla da dovedu Ahimeleha, sina Ahitovovog sveštenika i sav dom oca njegovog, sveštenike, koji behu u Novu. I dodjoše svi k caru.

12. Tada reèe Saul: Èuj sada sine Ahitovov. A on odgovori: Evo me, gospodaru.

13. A Saul mu reèe: Zašto ste se složili na me ti i sin Jesejev, te si mu dao hleba i maè, i pitao si Boga za nj, da bi ustao na me da mi zaseda, kao što se vidi danas?

14. A Ahimeleh odgovori caru i reèe: A ko je izmedju svih sluga tvojih kao David, veran, i zet carev i poslušan tebi i poštovan u kuæi tvojoj?

15. Eda li sam sad prvi put pitao Gospoda za nj? Saèuvaj Bože! Neka car ne bedi takvim èim slugu svog niti koga u domu oca mog; jer nije znao sluga tvoj od svega toga ništa.

16. Ali car reèe: Poginuæeš, Ahimeleše! I ti i sav dom oca tvog.

17. Tada car reèe slugama koje stajahu pred njim: Okrenite se i pogubite sveštenike Gospodnje, jer je i njihova ruka s Davidom, i znajuæi da je pobegao ne javiše mi. Ali sluge careve ne hteše podignuti ruke svoje da ulože na sveštenike Gospodnje.

18. Tada reèe car Doiku: Okreni se ti, te uloži na sveštenike. I okrenuvši se Doik Idumejac uloži na sveštenike, i pobi ih onaj dan osamdeset i pet, koji nošahu opleæak laneni.

19. I u Novu, gradu sveštenièkom, iseèe oštrim maèem i ljude i žene i decu i koja sisahu, i volove, i magarice i sitnu stoku oštrim maèem.

20. Ali uteèe jedan sin Ahimeleha, sina Ahitovovog, po imenu Avijatar, i pobeže k Davidu.

21. I Avijatar javi Davidu da je Saul pobio sveštenike Gospodnje.

22. A David reèe Avijataru: Znao sam onog dana kad je bio onde Doik Idumejac da æe zacelo kazati Saulu; ja sam kriv za sve duše doma oca tvog.

23. Ostani kod mene, ne boj se; jer ko traži moju dušu tražiæe i tvoju; kod mene æeš biti saèuvan.