Prva knjiga o Samuelu 2
1. I Ana se pomoli i reèe: Razveseli se srce moje u Gospodu; podie se rog moj u Gospodu; otvorie se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja Tvog.
2. Nema svetog kao to je Gospod; jer nema drugog osim Tebe; i nema stene kao to je Bog na.
3. Ne govorite vie ponosito, i neka ne izlaze iz usta vaih reèi ohole; jer je Gospod Bog koji sve zna, i on udeava namere.
4. Luk junacima slomi se, i iznemogli opasae se snagom.
5. Koji behu siti, naimaju se za hleb; a koji behu gladni, nisu vie; i nerotkinja rodi sedmoro, a koja imae dece, iznemoe.
6. Gospod ubija, i oivljuje; sputa u grob, i izvlaèi.
7. Gospod siromai i bogati; poniuje i uzviuje.
8. Siromaha podie iz praha, i iz bunjita uzviuje ubogog da ga posadi s knezovima, i daje im da naslede presto slave; jer su Gospodnji temelji zemaljski, i na njima je osnovao vasiljenu.
9. Saèuvaæe noge milih svojih, a bezbonici æe umuknuti u mraku; jer svojom snagom neæe èovek nadjaèati.
10. Koji se suprote Gospodu, satræe se; na njih æe zagrmeti s neba; Gospod æe suditi krajevima zemaljskim, i daæe snagu caru svom, i uzvisiæe rog pomazaniku svom.
11. Potom otide Elkana u Ramat kuæi svojoj, a dete sluae Gospodu pred Ilijem svetenikom.
12. A sinovi Ilijevi behu nevaljali, i ne znahu za Gospoda.
13. Jer u tih svetenika bee obièaj prema narodu: kad ko prinoae rtvu, dolaae momak svetenikov dok se kuvae meso s viljukama trokrakim u ruci,
14. I zabadae u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i ta se god nabode na viljuke uzimae svetenik. Tako èinjahu svemu Izrailju koji dolaae u Silom.
15. Tako i pre nego bi zapalili salo, doao bi momak svetenikov, te bi rekao èoveku koji prinoae rtvu: Daj meso da ispeèem sveteniku, jer ti neæu primiti meso kuvano, nego sirovo.
16. Ako bi mu tada èovek odgovorio: Neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi ta ti god dua eli; on bi rekao: Ne, nego daj sada, ako li ne da, uzeæu silom.
17. I greh onih mladiæa bee vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji.
18. A Samuilo sluae pred Gospodom, jo dete u opleæku lanenom.
19. A mati mu naèini mali plat i donese mu, i tako èinjae svake godine dolazeæi s muem svojim da prinese rtvu godinju.
20. A Ilije blagoslovi Elkanu i enu njegovu govoreæi: Gospod da ti da poroda od te ene za ovog kog je dala Gospodu! I otidoe u svoje mesto.
21. I Gospod pohodi Anu, i ona zatrudne i rodi tri sina i dve kæeri. A dete Samuilo rastijae pred Gospodom.
22. A Ilije bee vrlo star, i èu sve to èinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa enama koje dolaahu gomilama na vrata atora od sastanka.
23. I govorae im: Zato to radite? Jer èujem zle reèi o vama od svega naroda.
24. Nemojte, deco moja; jer nije dobro ta èujem; otpadjujete narod Gospodnji.
25. Kad èovek zgrei èoveku, sudiæe mu sudija; ali kad ko zgrei Gospodu, ko æe moliti za nj? Ali ne posluae oca svog, jer Gospod htede da ih ubije.
26. A dete Samuilo rastijae i bee mio Gospodu i ljudima.
27. Tada dodje èovek Boji k Iliju, i reèe mu: Ovako veli Gospod: Ne javih li se domu oca tvog, kad behu u Misiru u kuæi Faraonovoj?
28. I izabrah ga izmedju svih plemena Izrailjevih sebi za svetenika da prinosi rtve na oltaru mom i da kadi kadom i nosi opleæak preda mnom, i dadoh domu oca tvog sve rtve ognjene sinova Izrailjevih?
29. Zato gazite rtvu moju i prinos moj, koje sam zapovedio da se prinose u atoru? I pazi sinove svoje veæma nego mene, da se gojite prvinama svih prinosa Izrailja, naroda mog?
30. Zato Gospod Bog Izrailjev kae: Rekao sam doista: Dom tvoj i dom oca tvog sluiæe preda mnom do veka; ali kae Gospod: Neæe biti tako, jer one æu potovati koji mene potuju, a koji mene preziru, biæe prezreni.
31. Gle, idu dani kad æu odseæi tebi ruku i ruku domu oca tvog, da ne bude starca u domu tvom.
32. I videæe nevolju u atoru mesto svega dobra to je Gospod èinio Izrailju; neæe biti starca u domu tvom doveka.
33. A koga od tvojih ne istrebim ispred oltara svog, onaj æe ostati da ti èile oèi i da ti se cveli dua; i sav podmladak doma tvog umiraæe u najboljim godinama.
34. I ovo da ti je znak ta æe doæi na oba sina tvoja, na Ofnija i Finesa: u jedan dan poginuæe obojica.
35. A sebi æu podignuti svetenika vernog, on æe raditi po srcu mom i po dui mojoj; i sazidaæu mu tvrd dom, i on æe hoditi pred pomazanikom mojim vazda.
36. I ko ostane od doma tvog, doæi æe da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hleba, i govoriæe: Primi me u kakvu slubu svetenièku da imam komad hleba.