Prva knjiga o Samuelu 17

1. Tada Filisteji skupiše vojsku svoju da vojuju, i skupiše se u Sokotu Judinom, i stadoše u logor izmedju Sokota i Azike na medji damimskoj.

2. A Saul i Izrailjci skupiše se i stadoše u logor u dolini Ili, i uvrstaše se prema Filistejima.

3. I Filisteji stajahu na brdu odonuda a Izrailjci stajahu na brdu odovuda, a medju njima beše dolina.

4. I izadje iz logora filistejskog jedan zatoènik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i ped.

5. I na glavi mu beše kapa od bronze, i oklop ploèast na njemu od bronze; i beše oklop težak pet hiljada sikala.

6. I nogavice od bronze behu mu na nogama, i štit od bronze na ramenima.

7. A kopljaèa od koplja mu beše kao vratilo, a gvoždja u koplju mu beše šest stotina sikala; i koji mu oružje nošaše idjaše pred njim.

8. On stavši vikaše vojsku izrailjsku, i govoraše im: Što ste izašli uvrstavši se? Nisam li ja Filistejin a vi sluge Saulove? Izberite jednog izmedju sebe, pa neka izadje k meni.

9. Ako me nadjaèa i pogubi me, mi æemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjaèam i pogubim ga, onda æete vi biti nama sluge, i služiæete nam.

10. Još govoraše Filistejin: Ja osramotih danas vojsku izrailjsku: dajte mi èoveka da se bijemo.

11. A kad Saul i sav Izrailj èu šta reèe Filistejin, prepadoše se i uplašiše se vrlo.

12. A beše David sin jednog Efraæanina, iz Vitlejema Judinog, kome ime beše Jesej, koji imaše osam sinova i beše u vreme Saulovo star i vremenit medju ljudima.

13. I tri najstarija sina Jesejeva otidoše za Saulom na vojsku; a imena trojici sinova njegovih koji otidoše na vojsku behu prvencu Elijav a drugom Avinadav a treæem Sama.

14. A David beše najmladji. I ona tri najstarija otidoše za Saulom.

15. A David otide od Saula i vrati se u Vitlejem da pase ovce oca svog.

16. A Filistejin izlažaše jutrom i veèerom, i staja èetrdeset dana.

17. A Jesej reèe Davidu, sinu svom: Uzmi sada za braæu svoju efu ovog prženog žita i ovih deset hlebova, i odnesi brže u logor braæi svojoj.

18. A ovih deset mladih siraca odnesi hiljadniku, i vidi braæu svoju kako su, i donesi od njih znak.

19. A Saul i oni i sav Izrailj behu u dolini Ili ratujuæi s Filistejima.

20. I tako David usta rano i ostavi ovce na èuvaru; pa uze i otide kako mu zapovedi Jesej; i dodje na mesto gde beše logor, i vojska izlažaše da se vrsta za boj, i podizaše ubojnu viku.

21. I stajaše vojska izrailjska i filistejska jedna prema drugoj.

22. Tada ostavi David svoj prtljag kod èuvara koji èuvaše prtljag i otrèa u vojsku, i dodje i zapita braæu svoju za zdravlje.

23. I dokle govoraše s njima, gle, onaj zatoènik po imenu Golijat Filistejin iz Gata, izadje iz vojske filistejske i govoraše kao pre, i David èu.

24. A svi Izrailjci kad videše tog èoveka, uzbegoše od njega, i beše ih strah veoma.

25. I govorahu Izrailjci: Videste li tog èoveka što izadje? Jer izadje da sramoti Izrailja. A ko bi ga pogubio, car bi mu dao silno blago, i kæer svoju dao bi mu; i oslobodio bi dom oca njegovog u Izrailju.

26. Tada reèe David ljudima koji stajahu oko njega govoreæi: Šta æe se uèiniti èoveku koji pogubi tog Filistejina i skine sramotu s Izrailja? Jer ko je taj Filistejin neobrezani da sramoti vojsku Boga Živog?

27. A narod mu odgovori iste reèi govoreæi: To æe se uèiniti onome ko ga pogubi.

28. A kad èu Elijav brat njegov najstariji kako se razgovara s tim ljudima, razljuti se Elijav na Davida, i reèe mu: Što si došao? I na kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja obest tvoju i zloæu srca tvog; došao si da vidiš boj.

29. A David reèe: Šta sam sad uèinio? Zapovedjeno mi je.

30. Potom okrenu se od njega k drugom i zapita kao pre; i narod mu odgovori kao pre.

31. I kad èuše reèi koje govoraše David, javiše ih Saulu, a on ga dozva k sebi.

32. I David reèe Saulu: Neka se niko ne plaši od onog; sluga æe tvoj izaæi i biæe se s Filistejinom.

33. A Saul reèe Davidu: Ne možeš ti iæi na Filistejina da se biješ s njim, jer si ti dete a on je vojnik od mladosti svoje.

34. A David reèe Saulu: Sluga je tvoj pasao ovce oca svog; pa kad dodje lav ili medved i odnese ovcu iz stada,

35. Ja potrèah za njim, i udarih ga i oteh mu iz èeljusti; i kad bi skoèio na me; uhvatih ga za grlo, te ga bih i ubih.

36. I lava i medveda ubijao je tvoj sluga, pa æe i taj Filistejin neobrezani proæi kao oni; jer osramoti vojsku Boga Živog.

37. Još reèe David: Gospod koji me je saèuvao od lava i medveda, On æe me saèuvati i od ovog Filistejina. Tada reèe Saul Davidu: Idi, i Gospod neka bude s tobom.

38. I Saul dade Davidu svoje oružje, i metnu mu na glavu kapu svoju od bronze i metnu oklop na nj.

39. I pripasa David maè njegov preko svog odela i podje, ali ne beše navikao, pa reèe David Saulu: Ne mogu iæi s tim, jer nisam navikao. Pa skide David sa sebe.

40. I uze štap svoj u ruku, i izabra na potoku pet glatkih kamena i metnu ih u torbu pastirsku, koju imaše, i uze praæu svoju u ruku, i tako podje ka Filistejinu.

41. A i Filistejin idjaše sve bliže k Davidu, a èovek koji mu nošaše oružje, idjaše pred njim.

42. A kad Filistejin pogleda i vide Davida, podsmehnu mu se, što beše mlad i smedj i lepog lica.

43. I reèe Filistejin Davidu: Eda li sam pseto, te ideš na me sa štapom? I proklinjaše Filistejin Davida bogovima svojim.

44. I reèe Filistejin Davidu: Hodi k meni da dam telo tvoje pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

45. A David reèe Filistejinu: Ti ideš na me s maèem i s kopljem i sa štitom; a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, kog si ružio.

46. Danas æe te Gospod dati meni u ruke, i ubiæu te, i skinuæu glavu s tebe, i daæu danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim, i poznaæe sva zemlja da je Bog u Izrailju.

47. I znaæe sav ovaj zbor da Gospod ne spasava maèem ni kopljem, jer je rat Gospodnji, zato æe vas dati nama u ruke.

48. A kad se Filistejin podiže i dodje bliže k Davidu, David brže istrèa na bojište pred Filistejina.

49. I David turi ruku svoju u torbu svoju, i izvadi iz nje kamen, i baci ga iz praæe, i pogodi Filistejina u èelo i udje mu kamen u èelo, te pade nièice na zemlju.

50. Tako David praæom i kamenom nadjaèa Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemaše David maèa u ruci.

51. I pritrèavši David stade na Filistejina, i zgrabi maè njegov i izvuèe ga iz korica i pogubi ga i odseèe mu glavu. A Filisteji kad videše gde pogibe junak njihov pobegoše.

52. A Izrailjci i Judinajci ustaše i povikaše i poteraše Filisteje do doline i do vrata akaronskih; i padaše pobijeni Filisteji po putu sarajimskom do Gata i do Akarona.

53. Potom se vratiše sinovi Izrailjevi teravši Filisteje, i opleniše logor njihov.

54. A David uze glavu Filistejinovu, i odnese je u Jerusalim, a oružje njegovo ostavi u svojoj kolibi.

55. A kad Saul vide Davida gde ide pred Filistejina, reèe Aveniru vojvodi: Èiji je sin taj mladiæ, Avenire? A Avenir reèe: Kako je živa duša tvoja care, ne znam.

56. A car reèe: Pitaj èiji je sin taj mladiæ.

57. A kad se vrati David pogubivši Filistejina, uze ga Avenir i izvede ga pred Saula, a u ruci mu beše glava Filistejinova.

58. I Saul reèe mu: Èiji si sin, dete? A David reèe: Ja sam sin sluge tvog Jeseja Vitlejemca.