Prva knjiga o Samuelu 26
1. Opet dodjoe Zifeji k Saulu u Gavaju govoreæi: Ne krije li se David na brdu Eheli prema Gesimonu?
2. A Saul se podie i sidje u pustinju zifsku, i s njim tri hiljade ljudi izabranih iz Izrailja, da trai Davida u pustinji zifskoj.
3. I stade Saul u logor na brdu Eheli prema Gesimonu kraj puta; a David osta u pustinji, i opazi da Saul ide za njim u pustinju.
4. I posla David uhode, i od njih dozna zacelo da je doao Saul.
5. Tada se podie David i dodje na mesto gde Saul bee s vojskom. I David vide mesto gde spavae Saul i Avenir sin Nirov vojvoda njegov; a spavae Saul medju kolima a narod leae oko njega.
6. I David progovori i reèe Ahimelehu Hetejinu i Avisaju sinu Serujinom bratu Joavovom: Ko æe siæi sa mnom k Saulu u logor? A Avisaj odgovori: Ja æu siæi s tobom.
7. I tako David i Avisaj dodjoe noæu k narodu; a gle, Saul leae i spavae izmedju kola, i koplje mu bee èelo glave pobodeno u zemlju; Avenir pak i narod leahu oko njega.
8. Tada reèe Avisaj Davidu: Danas ti dade Bog neprijatelja tvog u ruke; zato sada da ga probodem kopljem za zemlju jedanput, neæu vie.
9. A David reèe Avisaju: Nemoj ga ubiti; jer ko æe podignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg i biti prav?
10. Jo reèe David: Tako iv bio Gospod, Gospod æe ga ubiti, ili æe doæi dan njegov da umre, ili æe izaæi u boj i poginuti.
11. Ne dao mi Bog da dignem ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg! Nego uzmi sada koplje to mu je èelo glave i èau za vodu, pa da idemo.
12. I David uze koplje i èau za vodu, to bee èelo glave Saulu, i otidoe; i niko ih ne vide i ne oseti, niti se koji probudi, nego svi spavahu, jer bee napao na njih tvrd san od Gospoda.
13. I David, preavi na drugu stranu, stade navrh brda izdaleka; i bee izmedju njih mnogo mesta.
14. I stade David vikati narod i Avenira sina Nirovog govoreæi: to se ne odaziva, Avenire? A Avenir se odazva i reèe: Koji si ti to vièe cara?
15. A David reèe Aveniru: Nisi li ti junak? I ko je kao ti u Izrailju? Zato nisi èuvao cara gospodara svog? Jer je iao jedan iz naroda da ubije gospodara tvog.
16. Nisi dobro radio. Tako da je iv Gospod, zasluili ste smrt to niste èuvali gospodara svog, pomazanika Gospodnjeg. Eto, gledaj, gde je koplje carevo i èaa za vodu to mu bee èelo glave?
17. Tada Saul pozna glas Davidov, i reèe: Je li to tvoj glas, sine Davide? A David reèe: Moj je glas, care gospodaru!
18. Jo reèe: Zato gospodar moj goni slugu svog? Jer ta sam uèinio? I kako je zlo u ruci mojoj?
19. Zato sada care gospodaru moj, posluaj reèi sluge svog. Ako te Gospod drai na mene, neka mu je ugodan prinos tvoj; ako li sinovi èoveèiji, prokleti su pred Gospodom, jer me izagnae danas da se ne drim nasledstva Gospodnjeg, i rekoe: Idi, slui tudjim bogovima.
20. Ali sada da ne padne krv moja na zemlju daleko od oèiju Gospodnjih, jer car Izrailjev izadje da trai buvu jednu, kao kad ko goni jarebicu po planini.
21. Tada reèe Saul: Zgreio sam; vrati se, sine Davide, neæu ti vie èiniti zla, kad ti danas draga bi dua moja; evo, ludo sam radio i pogreio sam veoma.
22. A David odgovori i reèe: Evo koplja carevog; neka dodje koji od momaka i neka ga uzme.
23. A Gospod æe platiti svakome po pravdi njegovoj i po veri njegovoj. Jer te bee predao Gospod danas u ruke moje, ali ne hteh dignuti ruke svoje na pomazanika Gospodnjeg.
24. I zato, evo, kako je danas meni draga bila dua tvoja, tako neka bude draga moja dua pred Gospodom, i neka me izbavi iz svake nevolje.
25. A Saul reèe Davidu: Da si blagosloven, sine moj Davide! Izvriæe i nadvladaæe. Tada David otide svojim putem, a Saul se vrati u svoje mesto.