Prva knjiga o Samuelu 11
1. Tada dodje Nas Amonac, i stade u logor prema Javisu Galadovom. I svi ljudi iz Javisa rekoe Nasu: Uèini veru s nama, pa æemo ti sluiti.
2. A Nas Amonac, odgovori im: Ovako æu uèiniti veru s vama: da vam svakome iskopam desno oko i tu sramotu uèinim svemu Izrailju.
3. A stareine javiske rekoe mu: Ostavi nam sedam dana, da poaljemo poslanike u sve krajeve Izrailjeve; pa ako ne bude nikoga da nas izbavi tada æemo izaæi k tebi.
4. I dodjoe poslanici u Gavaju Saulovu, i kazae ove reèi narodu; tada sav narod podie glas svoj, i plakahu.
5. A gle, Saul idjae za govedima svojim iz polja, i reèe: ta je narodu te plaèe? I kazae mu ta su poruèili Javiani.
6. Tada sidje duh Boji na Saula kad èu te reèi, i on se razgnevi vrlo.
7. Pa uze dva vola, i iseèe ih na komade, i razasla ih u sve krajeve Izrailjeve po istim poslanicima poruèivi: Ko ne podje za Saulom i za Samuilom, ovako æe biti sa govedima njegovim. I strah Gospodnji popade narod, te izidjoe jednoduno.
8. I izbroja ih u Vezeku, i bee sinova Izrailjevih trista hiljada, a sinova Judinih trideset hiljada.
9. Potom rekoe poslanicima koji behu doli: Ovako recite ljudima u Javisu Galadovom: Sutra æete se izbaviti, kad ogreje sunce. I poslanici se vratie, i javie ovo Javianima, i oni se obradovae.
10. I rekoe Javiani Amoncima: Sutra æemo izaæi k vama, da uèinite od nas ta vam bude drago.
11. I sutradan razdeli Saul narod u tri èete, i udjoe usred logora o jutarnjoj strai, i bie Amonce dokle sunce ne ogreja, i koji ostae, rasprae se da ne ostae ni dvojica zajedno.
12. Tada reèe narod Samuilu: Koji je ono to reèe: Eda li æe Saul carovati nad nama? Dajte ih da ih pogubimo.
13. Ali Saul reèe: Da se ne pogubi danas niko, jer je danas Gospod uèinio spasenje u Izrailju.
14. Tad Samuilo reèe narodu: Hajdete da idemo u Galgal, da onde ponovimo carstvo.
15. I sav narod otide u Galgal, i postavie onde Saula carem pred Gospodom u Galgalu, i onde prinesoe rtve zahvalne pred Gospodom. I proveseli se onde Saul i sav Izrailj veoma.