Prva knjiga o Samuelu 24
1. A David otiavi odande stade na tvrdim mestima engadskim.
2. I kad se Saul vrati odagnavi Filisteje, rekoe mu govoreæi: Eno Davida u pustinji engadskoj.
3. Tada uze Saul tri hiljade ljudi izabranih iz svega Izrailja, i otide da trai Davida i ljude njegove po vrletima gde su divokoze.
4. I dodje k torovima ovèijim ukraj puta gde bee peæina; i Saul udje u nju rad sebe; a David i njegovi ljudi sedjahu u kraju u peæini.
5. I rekoe Davidu ljudi njegovi: Evo dana, za koji ti reèe Gospod: Evo ja ti predajem neprijatelja tvog u ruke da uèini ta ti je volja. I David usta, te polako odseèe skut od plata Saulovog.
6. A posle zadrhta srce Davidu to odseèe skut Saulu.
7. I reèe svojim ljudima: Ne dao Bog da to uèinim gospodaru svom, pomazaniku Gospodnjem, da podignem ruku svoju na nj. Jer je pomazanik Gospodnji.
8. I odvrati reèima David ljude svoje i ne dade im da ustanu na Saula. I Saul izaav iz peæine podje svojim putem.
9. Potom David usta, i izaav iz peæine stade vikati za Saulom govoreæi: Care gospodine! A Saul se obazre, a David se savi licem do zemlje i pokloni se.
10. I reèe David Saulu: Zato slua ta ti kau ljudi koji govore: Eto David trai zlo tvoje?
11. Evo, danas videe oèi tvoje da te je Gospod bio predao danas u moje ruke u ovoj peæini, i rekoe mi da te ubijem: ali te potedeh, i rekoh: Neæu dignuti ruku svoju na gospodara svog, jer je pomazanik Gospodnji.
12. Evo, oèe moj, evo vidi skut od plata svog u mojoj ruci: odsekoh skut od plata tvog, a tebe ne ubih; poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj, i da ti nisam zgreio; a ti vreba duu moju da je uzme.
13. Gospod neka sudi izmedju mene i tebe, i neka me osveti od tebe; ali ruka se moja neæe podignuti na te.
14. Kako kae stara prièa: Od bezbonih izlazi bezbonost; zato se ruka moja neæe podignuti na te.
15. Za kim je izaao car Izrailjev? Koga goni, mrtvog psa, buvu jednu.
16. Gospod neka bude sudija, i neka rasudi izmedju mene i tebe; On neka vidi i raspravi moju parnicu i izbavi me iz ruke tvoje.
17. A kad izgovori David ove reèi Saulu, reèe Saul: Je li to tvoj glas, sine Davide? I podigavi Saul glas svoj zaplaka.
18. I reèe Davidu: Praviji si od mene, jer si mi vratio dobro za zlo koje sam ja tebi uèinio.
19. I danas si mi pokazao da mi dobro èini; jer me Gospod dade tebi u ruke, a ti me opet ne ubi.
20. I ko bi naavi neprijatelja svog pustio ga da ide dobrim putem? Gospod neka ti vrati dobro za ovo to si mi uèinio danas.
21. I sada, evo, znam da æe zacelo biti car, i jako æe biti u tvojoj ruci carstvo Izrailjevo.
22. Zato mi se sada zakuni Gospodom da neæe istrebiti seme moje posle mene, ni ime moje zatrti u domu oca mog.
23. I zakle se David Saulu; i Saul otide kuæi svojoj, a David i ljudi njegovi otidoe na tvrdo mesto.