Prva knjiga o Samuelu 23
1. Tada javie Davidu govoreæi: Evo Filisteji udarie na Keilu, i haraju gumna.
2. I upita David Gospoda govoreæi: Hoæu li iæi i udariti na te Filisteje? A Gospod reèe Davidu: Idi, i pobiæe Filisteje i izbaviti Keilu.
3. A Davidu rekoe ljudi njegovi: Evo nas je strah ovde u Judinoj zemlji, a ta æe biti kad podjemo u Keilu, na logor filistejski?
4. Zato David opet upita Gospoda, a Gospod mu odgovori i reèe: Ustani, idi u Keilu, jer æu ja predati Filisteje u ruke tvoje.
5. Tada otide David sa svojim ljudima u Keilu, i udari na Filisteje, i otera im stoku, i pobi ih ljuto; tako izbavi David stanovnike keilske.
6. A kad Avijatar, sin Ahimelehov, pobee k Davidu u Keilu, donese sa sobom opleæak.
7. Potom javie Saulu da je David doao u Keilu; i reèe Saul: Dao ga je Bog u moje ruke, jer se zatvorio uavi u grad, koji ima vrata i prevornice.
8. I sazva Saul sav narod na vojsku da ide na Keilu i opkoli Davida i ljude njegove.
9. Ali David doznavi da mu Saul zlo kuje, reèe Avijataru sveteniku: Uzmi na se opleæak.
10. I reèe David: Gospode Boe Izrailjev! Èuo je sluga Tvoj da se Saul sprema da dodje na Keilu da raskopa grad mene radi.
11. Hoæe li me Keiljani predati u njegove ruke? Hoæe li doæi Saul kao to je èuo sluga Tvoj? Gospode Boe Izrailjev! Kai sluzi svom. A Gospod odgovori: Doæi æe.
12. Opet reèe David: Keiljani hoæe li predati mene i moje ljude u ruke Saulove? A Gospod odgovori: Predaæe.
13. Tada se David podie sa svojim ljudima, oko est stotina ljudi, i otidoe iz Keile, i idoe kuda mogoe. A kad Saulu javie da je David pobegao iz Keile, tada on ne hte iæi.
14. A David se bavljae u pustinji po tvrdim mestima, i namesti se na jednom brdu u pustinji Zifu. A Saul ga traae jednako, ali ga Gospod ne dade u njegove ruke.
15. I David, videæi da je Saul izaao te trai duu njegovu, osta u pustinji Zifu, u umi.
16. A Jonatan, sin Saulov, podie se i dodje k Davidu u umu, i ukrepi mu ruku u Gospodu;
17. I reèe mu: Ne boj se, jer te neæe stignuti ruka cara Saula oca mog; nego æe carovati nad Izrailjem, a ja æu biti drugi za tobom; i Saul, otac moj, zna to.
18. I uèinie njih dvojica veru pred Gospodom; i David osta u umi, a Jonatan otide kuæi svojoj.
19. Tada dodjoe Zifeji k Saulu u Gavaju, i rekoe: Ne krije li se David kod nas po tvrdim mestima u umi na brdu Eheli nadesno od Gesimona?
20. Sada dakle po svoj elji due svoje, care, izadji, a nae æe biti da ga predamo u ruke caru.
21. A Saul reèe: Gospod da vas blagoslovi, to me poaliste.
22. Idite sada i doznajte jo bolje i razberite i promotrite gde se sakrio i ko ga je onde video; jer mi kau da je vrlo lukav.
23. Promotrite i vidite sva mesta gde se krije, pa opet dodjite k meni kad dobro doznate, i ja æu poæi s vama; i ako bude u zemlji, traiæu ga po svim hiljadama Judinim.
24. Tada ustae i otidoe u Zif pre Saula; a David i ljudi njegovi behu u pustinji Maonu u ravnici nadesno od Gesimona.
25. I Saul izadje sa svojim ljudima da ga trai; a Davidu javie, te on sidje sa stene i stade u pustinji Maonu. A Saul kad to èu, otide za Davidom u pustinju Maon.
26. I Saul idjae jednom stranom planine, a David sa svojim ljudima drugom stranom planine; i David hiæae da uteèe Saulu, jer Saul sa svojim ljudima opkoljavae Davida i njegove ljude da ih pohvata.
27. U tom dodje glasnik Saulu govoreæi: Bre hodi; jer Filisteji udarie na zemlju.
28. Tada se vrati Saul ne terajuæi dalje Davida, i otide pred Filisteje. Otuda se prozva ono mesto Sela-Amalekot.