Prva knjiga o Kraljevima 9
1. A kad Solomun svri dom Gospodnji i dom carski i sve to eljae Solomun i rad bee naèiniti,
2. Javi se Gospod Solomunu drugi put, kao to mu se bee javio u Gavaonu;
3. I reèe mu Gospod: Usliio sam molbu tvoju i molitvu tvoju, kojom si mi se molio; osvetio sam taj dom koji si sazidao da tu namestim ime svoje do veka; i oèi æe moje i srce moje biti onde vazda.
4. A ti ako uzide preda mnom kao je iao David otac tvoj s celim i pravim srcem tvoreæi sve to sam ti zapovedio i dreæi uredbe moje i zakone moje,
5. Utvrdiæu presto carstva tvog nad Izrailjem vavek, kao to sam kazao Davidu ocu tvom govoreæi: Neæe ti nestati èoveka na prestolu Izrailjevom.
6. Ali ako se vi i sinovi vai odvratite od mene i ne uzdrite zapovesti moje i uredbe moje koje sam vam dao, i otidete i stanete sluiti drugim bogovima i klanjati im se,
7. Tada æu istrebiti Izrailja sa zemlje, koju sam vam dao, i ovaj dom, koji sam posvetio imenu svom, odbaciæu od sebe, i Izrailj æe postati prièa i podsmeh medju svim narodima;
8. A dom ovaj koliko je slavan, ko god prodje mimo nj, zaèudiæe se i zapitaæe, i reæi æe: Zato uèini Gospod ovo od ove zemlje i od ovog doma?
9. I odgovaraæe se: Jer odustae Gospoda Boga svog, koji izvede oce njihove iz zemlje misirske, i uzee druge bogove, i klanjae im se i sluie im; zato pusti na njih Gospod sve ovo zlo.
10. A kad prodje dvadeset godina, u koje sazida Solomun ova dva doma, dom Gospodnji i dom carski,
11. A Hiram, car tirski dade Solomunu drva kedrovih i drva jelovih i zlata koliko mu god volja bee, tada car Solomun dade Hiramu dvadeset gradova u zemlji galilejskoj.
12. I dodje Hiram iz Tira da vidi gradove koje mu dade Solomun, ali ne bie mu po volji.
13. Pa reèe: Kakvi su to gradovi to si mi ih dao, brate? I nazva ih zemlja Kavul; i osta im to ime do danas.
14. A Hiram bee poslao caru sto i dvadeset talanata zlata.
15. I tako car Solomun odredi ljude, te sazida dom Gospodnji i dom svoj i Milon, i zidove oko Jerusalima, i Asor i Megidon i Gezer.
16. Jer Faraon, car misirski, izidje i uze Gezer, i spali ga ognjem i pobi Hananeje koji ivljahu u gradu, i dade ga u præiju kæeri svojoj, eni Solomunovoj.
17. A Solomun sazida Gezer i Vet-Oron donji.
18. I Valat i Tadmor u pustinji u zemlji,
19. I sve gradove u kojima Solomun imae itnice, i gradove u kojima mu behu kola, i gradove u kojima mu behu konjici, i ta god Solomunu bi volja zidati u Jerusalimu i na Livanu i u svoj zemlji carstva svog.
20. I sav narod koji bee ostao od Amoreja, Heteja, Ferezeja, Jeveja i Jevuseja, koji ne behu od sinova Izrailjevih,
21. Sinove njihove, koji behu ostali iza njih u zemlji kojih ne mogae sinovi Izrailjevi istrebiti, njih Solomun nagna da plaæaju danak i robuju do dananjeg dana.
22. A od sinova Izrailjevih ne uèini ni jednog robom, nego behu vojnici i sluge njegove i knezovi, vojvode njegove, i zapovednici nad kolima njegovim i nad konjicima njegovim.
23. I bee glavnih nastojnika nad poslom Solomunovim pet stotina i pedeset, koji upravljahu narodom koji radjae posao.
24. A kæi Faraonova preseli se iz grada Davidovog u dom svoj, koji joj sazida. Tada sazida i Milon.
25. I Solomun prinoae tri puta na godinu rtve paljenice i rtve zahvalne na oltaru koji naèini Gospodu, i kadjae na oltaru koji bee pred Gospodom, kad svri dom.
26. I ladje naèini car Solomun u Esion-Gaveru, koji je kod Elota na bregu crvenog mora u zemlji edomskoj.
27. I posla Hiram na tim ladjama sluge svoje, ladjare vete moru, sa slugama Solomunovim;
28. I dodjoe u Ofir, i uzee odande zlata èetiri stotine i dvadeset talanata, i donesoe caru Solomunu.